Mog tatu svi zovu meraklija. Samo ga mama zove poguzija. Od kada ne radi više u preduzeću povazdan je ispred kuće. Udebljao se deset kila. Mama se ljudi a on stalno govori „De bona popusti jedan je život.“ Ko god putem naiđe tata ga zovne da malo posjedi. Namik kad svrati on do akšama kući ne ode. Onda se mama ljuti a tata samo kaže „Ne čujem te.“
Tata noću ustaje isto kao i seka Alma. Alma je mjesečar i mama često spava kod nje. Mama kaže da tata nije mjesečar. Često ga naziva termit. Valjda tako zovu ljude koji se iskradaju i otvaraju frižider. Nama mama ne brani da jedemo. Tata se mora kriti od mame kad jede. Mama kaže ako nastavi tako da će mu srce stati. Tata na to uvijek odgovori „Od nečeg se umrijeti mora.“ Ako mu mama kaže da nešto oko kuće uradi, tata se naljuti. On smatra da se dovoljno naradio.
Kad god nekome pođemo u goste mama i tata se posvađaju. Mama nam svima objasni šta smijemo a šta ne, ali tata nikada ne poluša. Mama je rekla da više nigdje neće ići sa tatom. Ona kaže da on uvijek mora biti glavni. Sinoć smo ostali spavati kod tetka Ćamila. Tata se raspričao a poslije pao u sevdah. Tata kaže da je rođeni meraklija i da ga mama ne razumije. Tetak Ćamil ga zove govornik, a tetka kaže da on sve najbolje zna. Mislim da tetka griješi. Kad god nešto pitam tatu on kaže „Pitaj mamu ona to bolje zna.“
Tata kaže da merak i sevdah nisu za svakoga. Da onaj ko nema dušu džaba mu je objašnjavati. Tata kaže da mnogi prespavaju život, a on ga je proživio. Kada ga pitam šta je to merak on samo kaže „ Merak je merak sine Amire, nema se tu šta objašnjavati.“ Tata kaže kad te prođe merak tad znaš da si umro.
Merak i sevdah su kao voda, bez njih ne možeš živjeti.