Ginekološkinja dr Žizela Perl rizikovala je svoj kako bi spasila život stotine žena u Aušvicu. Iako je radila pod budnim okom Jozefa Mengelea, smislila je način kako da pomogne pacijentkinjama. Žizela Perl je izvršavala abortuse. Zbog čega?
Rođena u Mađarskoj 1907. godine, znake vanredne nadarenosti je pokazivala još u detinjstvu. Mlada jevrejka je diplomirala prva u svojoj generaciji.
Njen otac je oklevao da podrži njene akademske težnje, posebno ka medicini. Plašio se da će je studije navesti da napusti svoju veru. Uveravala ga je da neće.
Udala se za hirurga i radila je kao ginekolog u Mađarskoj kada su Nemci izvršili invaziju 1944. godine.
Nacisti su poslali Žizelu, njenog muža, sina, roditelje i širu porodicu u Aušvic. Ćerku je sakrila u jednoj nejevrejskoj porodici.
Po dolasku u Aušvic, nacisti su je odvojili od ostatka porodice. Sin joj je kasnije umro u gasnoj komori, a muža su joj pretukli na smrt neposredno pre oslobođenja logora. Žizela Perl je bila pošteđena jer su nacistima bili potrebni lekari.
U početku je njen zadatak bio da ohrabri zatvorenike da daju krv za potrebe nemačke vojske. Međutim, kada je dr Mengele saznao da je ginekološkinja, koristio je da bi dobijao informacije o trudnoćama zatvorenica.
Pored, sada poznatih, eksperimenata na blizancima, Mengele je izvodio eksperimente i na trudnicama, uključujući i vivisekciju.
Žizeli je rečeno da prijavljuje trudnoće zatvorenica kako bi bile poslate u drugi kamp – sa boljom negom. Poučena ranijim iskustvima, znala je da ne sme da veruje Mengeleu. Jednom je na njegov zahtev dovela 50 žena, a onda zaprepašćeno gledala kako ih odvoze u kamionima Crvenog krsta – u krematorijum. Nije smela više da mu prijavljuje trudnoće – samo je morala da smisli kako da te informacije sakrije.
Nažalost, pojedine žene, sa nadom da je priča o boljem kampu istinita, same su otišle da prijave da su u drugom stanju. Nad njima su kasnije vršeni eksperimenti, i sve su umrle.
Perl se tada suočila sa ogromnom moralnom dilemom: ako bi porodila žene blizu nacističkih lekara, oni bi čuli plač bebe, a onda za kaznu, najverovatnije ubili sve u baraci. I to najverovatnije nakon mučenja.
Iako je to bilo protiv njenih uverenja i tadašnjeg društvenog kodeksa, Žizela Perl je počela da izvodi abortuse. Nije imala alate, ništa za dezinfekciju ruku i nikakvo sredstvo za ublažavanje bolova. Ženama bi probušila amnionsku kesu, rukom proširila grlić, a onda izvdila bebu koja bi – budući da je rođena prerano – gotovo odmah umrla.
“Izvršila sam stotine prevremenih porođaja”, rekla je jednom prilikom za Njujork tajms. “Niko nikada neće saznati kako sam se tada osećala, ali da to nisam uradila, i majka i dete bi bili okrutno ubijeni.”
U svojoj knjizi Bila sam doktor u Aušvicu, pisala je o mladoj ženi koja je došla skoro do termina za porođaj. Beba je rođena u tajnosti, a majka je poslata u ambulantu sa “upalom pluća” (bolesnici sa upalom pluća nisu bili osuđivani na smrt, za razliku od onih sa tifusom).
Verovala je da radi najbolje što može u tim nezamislivim okolnostima. Kako je pisala, žene koje je lečila “nisu znale da će morati da plate svojim životima i životima svoje nerođene dece za tu poslednju, nežnu noć provedenu u naručju svojih muževa.”
Ubrzo je shvatila da u Aušvicu i drugim koncentracionim logorima uloga jevrejskih lekara nije bila da leče, nego da ubrzaju smrt – kako bi skratili mučenje.
Dr Žizela Perl je prebačena u drugi logor gde je dočekala oslobođenje Aušvica. Svi drugi članovi njene porodice bili su mrtvi. Skrhana, pokušala je da izvrši samoubistvo.
Nakon oporavka je 1947. godine otišla u Njujork, gde je ispitivana zbog sumnje da je pomagala nacističkim lekarima. Spasila su je svedočenja logorašica. Jedna od preživelih je rekla: “Bez medicinskog znanja doktorke Perl i njene spremnosti da rizikuje svoj život pomažući nama, ko zna šta bi se dogodilo meni i mnogim drugim zatvorenicama.”
Tri godine kasnije, dobila je američko državljanstvo i postala specijalista za neplodnost u njujorškoj bolnici Maunt Sinaj.
Ćerka koju je sakrila pre rata je preživela i njih dve su se preselile u Izrael, što je bilo jedno od obećanja koje je dala suprugu (neki izvori navode – ocu) pre nego što su ih razdvojili.
“Jednog dana ćemo se sresti”, rekao je, “u Jerusalimu.”
Žizela Perl je živela u Izraelu sa ćerkom do svoje smrti 1988. godine.
Nakon što je godinama bila primorana da izvršava abortuse ženama u Aušvicu, dr Žizela Perl je porodila hiljade žena koje su na svet donele zdrave bebe. Pre svakog porođaja je izgovarala istu molitvu: “Bože, duguješ mi život – živu bebu.”