Privlačna spoljašnjost, oštar um i ljubav voljenog čoveka koji je istovremeno i kralj. Mnogi bi pomislili da je Poljakinja plemenitog roda Barbara Radzivil imala sreće u životu: udala se iz ljubavi i postala kraljica. Prava srednovekovna bajka. Međutim, istina je da se ova ljubavna priča završila tragično.
Putujemo u Poljsku, u XVI vek. Kralj Žigmund II Avgust se sprema da stupi na presto. Tada sreće i damu iz plemićke porodice Radzivil – Barbaru i istog trena se zaljubljuje u nju. Savremenici su zabeležili da je pored “anđeoskog izgleda”, ovu udovicu krasila i pamet.
Tajna romansa koja je dogodila između budućeg vladara Poljsko-litvanske Unije i jedne plemenite dame koja je živela usamljeničkim životom udovice, izazvala je skandal na dvoru.
U istoriji Poljske i Litvanije bilo je mnogo plemićkih porodica, međutim, nijedna nije bila poznatija od Radzivila. Porodica je ostavila pečat na gotovo svim poljima – od javnog i političkog života do kulture i obrazovanja. Članovi porodice bili su vođe u ratovima protiv neprijatelja Velike Kneževine Litvanije, a kasnije Poljsko-litvanske Unije i Ruskog carstva. Vekovima su pedantno prikupljali i čuvali knjige, dokumenta, slike, oružje i mnoge retke i vredne predmete koji su mogli da popune čitave muzeje. Radzivili su svojim novcem izgradili brojne štamparije. Ne da su uticali na politiku, ekonomiju i kulturu svog naroda, nego su to često činili prema sopstvenim potrebama, težnjama i ukusima… A kumovali su i “ljubavnoj vezi veka”, kako je tada nazivana.
U oktobru 1544. godine Žigmund Avgust je sa suprugom Elizabetom Austrijskom boravio u Vilnjusu, gde je Barbara bila sa svojom majkom. Kada je 15. juna 1545. godine Elizabeta umrla, Žigmund i Barbara su bili slobodni da uživaju u zajedničkom društvu. Počele su da se šire glasine o njihovim romantičnim sastancima, odlascima u lov i zabavama. Žigmund Avgust je 1546. godine u lovu proveo čak 223 dana, a pričalo se i da je naredio izgradnju tajnog tunela koji povezuje Kraljevski dvor sa obližnjom palatom Radzivil kako bi par mogao često, ali diskretno da se sastaje.
Nikolaj Radzivil Crni i njegov sin, smislili su plan kako da njihova lepa rođaka Basija, postane kraljica. Njen rođak je vođen ambicijom da Radizvile povežu sa kraljevskom prodicom rešio da postavi Žigmundu ultimatum: ili da je oženi ili da na nju zaboravi.
U početku je kralj odbijao da pristane na ucenu, ali je vremenom počela da mu nedostaje njegova voljena.
Žigmundovi roditelji su, posle smrti njegove prve žene, užurbano tražili za sina novu nevestu. U njihovom izboru bile su Ana D'Este od Ferare, Ana od Lorene kao i princeza Krvava Meri i Margareta od Valoe.
Planovi roditelja pali su u vodu kada je zaljubljeni par zatečen zajedno. Nikolaj Černi uhvatio je ljubavnike na delu, a onda i zahtevao da kralj oženi njegovu rođaku. Žigmund tokom leta 1547. godine, u tajnosti uzeo Barbaru Radzivil za svoju ženu.
Ovaj postupak razbesneo je poljsko plemstvo jer brak nije prethodno odobren od strane Senata. Među ljutim protivnicma braka isticala se kraljeva majka Bona Sforca, koja je Barbari osporavla pravo na krunu.
Ovo neprijateljstvo između snaje i svekrve je postalo poznato širom tadašnjeg sveta, a tokom XVIII veka ušlo je i u književnost. Savremenici su Barbaru optuživali da je promiskuitetna, a govorilo se i da se bavi veštičarenjem. Borba u koju se upustila joj je tokom donela slavu.
Izvori kažu da je Bona Sforca toliko mrzela Barbaru i njenu porodicu da se vratila u svoju domovinu, Italiju, gde joj je, kako se kasnije ispostavilo, pala na pamet podmukla ideja – da otruje mladu kraljicu.
Borba da se brak, a onda i titula kraljice zvanično prizna, okončala se tek krajem 1550. godine, ali Barbara se već tada žalila na loše zdravlje i bolove u stomaku. Kralj Žigmund II Avgust, zabrinut zbog teškog zdravstvenog stanja svoje supruge koje je se svakog dana pogoršavalo, unajmio je najbolje lekare u kraljevstvu.
Onovremeni hroničari navode da je nesrećna kraljica smrdela na gnoj, ali da to nije sprečavalo Žigmunda da brine o njoj. Iako je delovalo kao da joj se zdravstveno stanje na kratko poboljšalo, a Bona Sforca poslala pismo u kom je priznala brak kralja i kraljice – ona umire 1557-8. godine.
Iako neki istoričari tvrde da je umrla od karcinoma jajnika ili grlića materice, a možda čak i od polno prenosive bolesti, najdominatnije su ostale tvrdnje da je ubio otrov poslužen od strane svekrve.
Kralj je izbezumljen od tuge suprotno običaju, umesto u krakovskoj katedrali sahranio svoju voljenu u Vilnjusu – gde je jednom sreo svoju Basiju. Do kraja života je patio za kraljicom, toliko da je zanemarivao državne poslove. Legenda kaže da je u naletu očaja Žigmund pozvao alhemičare i magove – kako bi bar na trenutak ponovo ugledao svoju Barbaru. Mistici su tvrdili da mu se želja ispunila, ali da je njen duh tada ostao na Zemlji i da do danas ne može da nađe mir.
Njen duh u međuvremenu, kako priča lokalno stanovništvo – nastavlja da plaši goste dvorca Nesviž – kojih je upravo zbog ove priče iz godine u godinu sve više. Unutar zamka porodice Radzvil navodno često mogu da se vide obrisi žene u tamnoj odeći. Legenda kaže da nesrećna kraljica luta njegovim hodnicima u nadi da će opet ugledati svog kralja.