„Moje je do kapije, tvoje je od kapije“.
Tu mučnu rečenicu čula je Jelena Ružić iz Ženskog udruženja
kolubarskog okruga, u jednom selu, od žena, kojima su tako govorili
očevi i braća, već decenijama, ako bi se neka „drznula“ da zatraži svoj
deo porodične imovine.
A ukoliko uspe da se izbori za svoje nasledstvo, dobija status loše
majke, ćerke, sestre koja je uzela nešto bratu. „Ona je od brata uzela“,
reći će komšinica.
Roditelji često ćerke i ne uzmu u obzir za nasledstvo, jer zna se da
je srpska tradicija da muška glava ostaje u kući, a žensko će se udati.
Zbog toga je pokrenuta kampanja „Koliki je moj deo“, s ciljem da se
apeluje na žene da imaju pravo da traže nasledstvo – i da ga se ne
odriču. U okviru kampanje nudi se besplatna pravna pomoć svim ženama
koje žele da osiguraju svoj deo nasledstva.
„Dosta žena s kojima pričamo smatra da je odricanje od imovine u
korist muških članova nešto što treba da urade. Ali, među onima koje su
se obratile advokatu najviše je žena koje su već završile s procesom
nasledstva, odrekle se u korist muških članova, a onda shvatile koliko
su izgubile tim postupkom. A nažalost to je nepovratno“, govori Jelena
Ružić.
Javilo im se više od 100 žena – i onih starijih, ali i mlađe žene
koje još nisu u sudskom procesu. Njih zanima, kada do toga dođe, koja je
procedura, šta nikako ne treba da potpisuju i izjavljuju.
„Ukoliko izjavite na sudu: ‘Odričem se u korist’ – pa navedete ime
člana porodice, ne postoji mogućnost da vaše dete potražuje nasledstvo.
Ali ako izjavite: ‘Ne prihvatam se nasledstva’, to znači da vaša deca
mogu da traže svoj deo nasledstva“, navodi Ružić.
Ona sve žene savetuje da pre ulaska u proces nasleđivanja ne
potpisuju nikakvu dokumentaciju, sklapaju ugovore, niti da daju izjave
kod notara.
„Veliki broj žena koje su se javile svedoči da su dale izjavu ili
potpisale nešto. Važno je da, kada nam ode draga osoba, sačuvamo razum i
ne delujemo po inerciji – već razmislimo šta mi dugoročno pravimo
takvim odlukama. Ne znamo šta nosi dan, šta nosi noć“, kaže ona.
Jelena Ružić često čuje: „To je od mog oca, brat se oženio i uvek
tamo mogu da odem“. Ali napominje da mi nismo tu da predviđamo
budućnost. Zbog svih nepredivđenih životnih situacija, apeluje na žene
da ipak zadrže svoj deo nasledstva.
„Ta borba mora biti naša zajednička – a najbolje prolazi ako muškarac
unutar porodice stane iza žene i kaže: ‘Moja sestra zaslužuje svoj
deo'“, iz iskustva govori.
Prema Zavodu za statistiku, žene su vlasnice svake četvrte
nepokretnosti u Srbiji – ali u ruralnom području, situacija je drastično
gora. Žene su vlasnice 16 odsto imovine – a to su većinski parcele
manje od dva hektara. Znači da su raspodelom imovine uvek dobijale manje
parcele u odnosu na celokupno nasleđe.
U tom procentu žena koje jesu vlasnice imovine, u velikom broju
slučajeva se radi o udovicama, koje su postale udovice kad su deca bila
mala, pa muško dete nije moglo da postane vlasnik imovine – što
poražava.
Ukoliko se nalazite u procesu raspodele nasledstva, advokat će vam
objasniti koja su vaša prava i kako da ih zaštitite. Broj za beplatnu
pravnu pomoć je 0652093309.