Nemačka je nedavno obelodanila mere za smanjenje potrošnje energije
pošto su se suše, toplotni talasi, pandemija i rat urotili da dovedu do
globalne energetske krize. Ali narasli energetski troškovi
dotakli su skoro svaki kutak planete i Nemačka nije jedina zemlja koja
je smislila kreativne načine da se izbori sa njom. Evo sedam načina na koje vlade pokušavaju da reše ovaj problem.
Evropa se suočava sa najvećim cenama energenata na svetu, pošto je
Rusija ograničila snabdevanje prirodnim gasom preko gasovoda Severni tok
1. I tako je borba protiv rasipanja energije postao prioritet za sve evropske vlade.
EU je pokrenula plan za smanjenje potrošnje gasa za 15 odsto ove zime i
da njene zalihe prirodnog gasa dostignu 80 odsto do 1. novembra. Nemačka, Francuska i Španija uvode pravila koja tokom zime ograničavaju grejanje u javnim zgradama na 19 stepeni Celzijusa.
Francuska i Španija takođe su uvele minimalno ograničenje temperature
za klimatizovane zgrade leti, na 26 i 27 stepeni Celzijusa.
Klimatizovane prodavnice u Francuskoj takođe će morati da drže vrata
zatvorena, u protivnom im prete novčane kazne u visini od 750 evra.
“Jednostavni koraci kao što je smanjenje grejanja za nekoliko stepeni u
Evropi može da uštedi istu količinu prirodnog gasa koju tokom zime
dobijamo preko gasovoda Severni tok 1”, tvrdi Međunarodna energetska
agencija.
Nemačka je saopštila da javne zgrade i spomenici više neće biti
osvetljeni noću, dok u Španiji svetla u izlozima prodavnica moraju da
budu isključena posle deset uveče. Francuska veruje da njene mere mogu da smanje potrošnju energije za 10 odsto.
Ova zemlja se ne oslanja na ruski gas u istoj meri kao susedna Nemačka,
zato što 42 odsto njenog snabdevanja energijom potiče od nuklearne
energije. Ali toplotni talasi i suše uticali su na mehanizme za
hlađenje u nekoliko nuklearnih elektrana primoravši ih da smanje
proizvodnju.
Kina se suočava sa drugom vestom energetske krize. Iako njeno
snabdevanje naftom i gasom iz Rusije nije toliko ozbiljno pogođeno
ratom, zemlja je bila pogođena teškim vrelinama i sušom. To je dovelo do isušivanja reka, što je drastično uticalo na hidro-energetski sektor.
U pokrajini Sičuan, koja dobija 80 odsto energije iz hidroelektrana,
regulatori su naterali fabrike da zatvore na šest dana kako bi smanjile
potrošnju energije, a kancelarijama i prodavnicama je naređeno da
isključe svetla i klimatizaciju. Susedne države kao što je Čungking uvele su slične mere.
Ministar poljoprivrede najavio je planove za “sejanje oblaka”,
ispuštanje hemikalija u oblake kako bi se stimulisala kiša, ali nisu
objavljeni detalji o tome gde će se to tačno desiti.
I Pakistan je smislio inovativne načine za štednju energije. U
junu je ova zemlja saopštila da će smanjiti radnu nedelju u državnim
kancelarijama sa šest dana na pet – preokrenuvši korak koji je najavljen
pre samo nekoliko meseci, kada je nova vlada preuzela dužnost u
Islamabadu najavivši povećanje efikasnosti rada vlade. Samo
nekoliko nedelja kasnije, temperature je dostigla 50 stepeni Celzijusa u
Pakistanu, opteretivši nacionalnu električnu mrežu. Globalne
cene energenata koje su se vinule u nebesa samo su dodatno pogoršale
stvari, a sada se razmatraju planovi da vladini službenici rade od kuće
petkom.
Obližnji Bangladeš primenio je slične mere. Škole će biti zatvorene još jedan dan nedeljno – sada i petkom, baš kao i subotom. Radno vreme državnih službenika smanjeno je za sat vremena dnevno. Bangladeš zavisi od uvoza tečnog prirodnog gasa, jednog od najskupljeg oblika goriva. To znači i da on mora da se takmiči sa mnogo bogatijim ekonomijama u Evropi kako bi se snabdeo njime.
U nekim zemljama, skok energetskih troškova doveo je do povratka na fosilna goriva. Količina uglja koju je uvezla Indija dostigla je rekord u junu, uprkos prethodnim planovima vlade da smanji uvoz uglja. Ali zemlje razmatraju i druge opcije.
Posle jedanaestogodišnje pauze nakon katastrofe u elektrani Fukušima,
Japan razmatra ulaganje u nove nuklearne elektrane i reaktiviranje
neaktivnih reaktora.
Ova kriza mogla bi da posluži i kao ogroman podsticaj za obnovljivu energiju. Francuska planira povećanje proizvodnje energije vetra.
A zemlje kao što su Južna Afrika i Kina podstiču kompanije i obične
građane da ulažu u krovne solarne panele, definišući pravila i cenovnike
kako bi omogućili ljudima da prodaju energiju nazad električnoj mreži.
BBC na Srpskom