S druge strane premijer Vlade nacionalnog jedinstva u Tripoliju Fajez Saradž naredio je da se, ukoliko bude potrebno, upotrebi sila nakon saopštenja da je Libijska nacionalna armija uspostavila kontrolu nad gradovima južno i zapadno od Tripolija.
Interesantno je da je Haftar baš u ovom trenutku odlučio da krene u ofanzivu, imajući u vidu da od 14. do 16. aprila u Gadamesu treba da se održi velika mirovna konferencija o novim vanrednim parlamentarnim izborima koji bi, na neki način, ujedinili zemlju, piše Sputnjik.
"Pitanje je da li je trenutak koji je Haftar izabrao za ofanzivu samo koincidencija. Sada, naime, zbog ovih ratnih operacija, ta mirovna konferencija propada", ocenjuje novinar i spoljnopolitički analitičar Miroslav Lazanski.
U prilog tome da je neizvesno kako će se ofanziva generala Haftara okončati govori i činjenica da je on od Bengazija, odakle je krenuo, pa do Tripolija "razvukao" svoje, pa mu provladine snage dolaze i sa leđa, iz Misurate, te je prinuđen da se brani sa svih strana.
Međutim, prema ocenama nekih analitičara, to ipak ne znači da je sprečen u konačnici ofanzive, iako se možda pribojava i neke intervencije zapadnih sila koje podržavaju provladine snage u Tripoliju.
Činjenica je da je aerodrom "Tripoli" u dometu artiljerije Haftarovih snaga, te on može da ga napadne ako mu je stalo da ga onesposobi za sletanje bilo kakvih drugih aviona. Sa druge strane, avioni premijera Saradža ne poleću sa civilnog aerodroma, već sa vojnog, koji je vrlo blizu ovom u Tripoliju.
Najveći problem Libije je u tome što je to zemlja bez jake centralne vlasti.
Naime, još od svrgavanja i ubistva Muamera el Gadafija 2011. godine u Libiji vlada dvovlašće — na istoku zaseda izabrani parlament sa Haftarom na čelu, a u Tripoliju na zapadu upravlja vlada nacionalnog jedinstva Fajeza Saradža.
Dok Haftar ima podršku Egipta i Katara, Saradž ima podršku „muslimanske braće“ — protivnika Egipta, kao i Ujedinjenih Arapskih Emirata, koji su sa Katarom u sukobu.
Preuzeto sa Sputnjik