Zašto je sindrom slomljenog srca postao češći tokom pandemije: “Emocionalno distanciranje nije zdravo”

 

Nedavno objavljena studija otkrila je značajan porast “sindroma slomljenog srca” u dve bolnice u Ohaju kod nekih pacijenata koji nisu zaraženi koronavirusom, što ukazuju na to da fizički, socijalni i ekonomski stresori izazvani pandemijom uzimaju svoj danak, prenosi N1.

Kardiomiopatija izazvana stresom ili Takotsubo sindrom, koji se često naziva “sindromom slomljenog srca”, javljaju se kada srčani mišići oslabe, što dovodi do bola u grudima i nedostatka daha.

- TEKST NASTAVLJA ISPOD OGLASA -

Nalik je srčanom udararu, ali ga pokreću stresni događaji, a ne blokade u krvotoku. U retkim slučajevima može biti smrtonosno, ali pacijenti se obično oporavljaju u roku od nekoliko dana ili nedelja.

 

Istraživači sa klinike u Klivlendu proučavali su pacijente u dve bolnice sa srčanim problemima koji su lečeni ovog proleća i upoređivali su ih sa pacijentima sa sličnim problemima u poslednje dve godine, piše CNN.

Pacijenti tokom pandemije imali su dva puta veću verovatnoću da imaju “sindrom slomljenog srca”, navodi se u studiji, koja je objavljena u medicinskom časopisu “JAMA Network Open.

Studija je proučila 1.914 pacijenata iz pet različitih perioda tokom dva meseca, uključujući uzorak od više od 250 pacijenata hospitalizovanih u martu i aprilu, tokom vrhunca pandemije.

Studija je zaključila da je povećanje verovatno povezano sa “psihološkim, socijalnim i ekonomskim stresom” izazvanim pandemijom, koji uključuje “nametnut karantin, nedostatak socijalne interakcije, stroga pravila fizičkog distanciranja i njegove ekonomske posledice”.

“Pandemija je stvorila paralelno okruženje koje nije zdravo”, rekao je dr Ankur Kalra, kardiolog koji je vodio studiju i dodao:

“Emocionalno distanciranje nije zdravo. Ekonomski uticaj nije zdrav. Videli smo da je došlo do porasta smrtnosti koja nije povezana sa koronavirusom. Naše istraživanje ukazuje na to da je stresna kardiomiopatija porasla zbog stresa koji je stvorila pandemija.”

Novo istraživanje nije ispitalo da li postoji bilo kakva veza između sindroma slomljenog srca i stresa zbog COVID-19 i li gledanje rodbine koja pati od ove teške bolesti.

Pacijenti u studiji testirani su na COVID-19 i nijedan njihov test nije bio pozitivan.

Čelnici javnog zdravlja u SAD-u i u drugim delovima sveta podigli su uzbunu zbog uticaja koronavirusa na mentalno zdravlje, posvećujući posebnu pažnju izolaciji.

Generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije (SZO) Tedros Adhanom Gebrejezus rekao je u maju da je uticaj pandemije na mentalno zdravlje ljudi već zabrinjavajuće.

Koliko je to raširena pojava?

Studija je imala i ograničenja, pre svega jer je mala. Istraživači su pregledali samo medicinsku dokumentaciju pacijenata u severoistočnom Ohaju, i rekli su da je potrebno više istraživanja kako bi se utvrdilo da li su ovi nalazi isti i u drugim delovima zemlje.

Stručnjak za “sindrom slomljenog srca”, formalno poznat kao Takotsubo sindrom, pokrenuo je pitanja o metodologiji nove studije i ukazao na mogućnosti potencijalne pristranosti. “Možda su u potpunosti u pravu. Ne protivim se hipotezi. Prigovaram statističkim metodama”, rekao je dr Džon Horovic, profesor kardiologije sa Univerziteta u Adelaidi u Australiji, koji je objavio više od 20 recenzija na temu Takotsubo sindroma.

„Poznato je da pacijenti često dobijaju Takotsubo sindrom u trenucima ekstremnog stresa ili tokom prirodnih katastrofa“, rekao je dr Horovic.

Nedeljnik

NAJNOVIJE

Ostalo iz kategorije

Najčitanije