Švajcarski birači velikom većinom odbacili su inicijativu kojom se tražilo strože i detaljnije ustavno definisanje dugogodišnje politike neutralnosti.
Prema prvoj projekciji istraživačkog instituta gfs.bern, 71 odsto birača glasalo je protiv inicijative, dok je podršku dobilo oko 29 odsto. Kasnije projekcije potvrdile su rezultat od približno 71 odsto glasova protiv.
Inicijativa „Za očuvanje švajcarske neutralnosti“ tražila je da se u Ustav izričito unese princip „trajne i oružane neutralnosti“ i da se dodatno ograniči mogućnost države da učestvuje u vojnim savezima, sukobima i sankcijama protiv država koje vode rat.
ŠVAJCARSKA OSTAJE NEUTRALNA, ALI VLADA ZADRŽAVA VEĆI PROSTOR
Važno je da rezultat referenduma ne znači napuštanje švajcarske neutralnosti.
Neutralnost je već dio švajcarskog ustavnog poretka, dok je njena međunarodnopravna pozicija priznata još 1815. godine. Ustav iz 1848. godine takođe je postavio neutralnost kao dio državnog sistema.
Spor se vodio oko toga koliko strogo treba definisati neutralnost.
Da je inicijativa usvojena, u Ustav bi bila unesena odredba prema kojoj bi Švajcarska morala ostati trajno i oružano neutralna, ne bi mogla pristupati vojnim ili odbrambenim savezima niti sarađivati s njima, osim u slučaju vlastitog napada ili neposredne prijetnje napadom.
SANKCIJE PROTIV RUSIJE BILE SU JEDNO OD KLJUČNIH PITANJA
Jedna od najvažnijih posljedica predložene promjene odnosila se na ekonomske sankcije.
Prema inicijativi, Švajcarska bi mogla uvoditi ekonomske sankcije protiv zaraćenih država samo ako ih odobri Savjet bezbjednosti Ujedinjenih nacija. Istovremeno, određene mjere protiv zaobilaženja sankcija ostale bi moguće.
Pitanje je posebno postalo aktuelno nakon početka rata u Ukrajini 2022. godine, kada je Švajcarska preuzela sankcije Evropske unije protiv Rusije.
Upravo je ta odluka bila jedan od razloga zbog kojih je pokrenuta inicijativa za strože definisanje neutralnosti.
ZAGOVORNICI TRAŽILI „TRAJNU I ORUŽANU“ NEUTRALNOST
Inicijativu je pokrenula organizacija Pro Schweiz, uz podršku dijela političkih snaga, uključujući Švajcarsku narodnu stranku (SVP).
Zagovornici su tvrdili da bi strože definisana neutralnost Švajcarskoj omogućila da se drži podalje od međunarodnih sukoba i očuva svoju ulogu neutralnog posrednika.
Prema njihovom tumačenju, odustajanje od ekonomskih sankcija protiv zaraćenih država bilo bi dio takve politike, uz zadržavanje obaveza koje proizlaze iz odluka Ujedinjenih nacija.
VLADA I PARLAMENT BILI PROTIV INICIJATIVE
Švajcarska savezna vlada i parlament odbacili su prijedlog.
U Nacionalnom vijeću protiv inicijative glasala su 124 člana, dok ih je 65 bilo za, uz pet uzdržanih. U Vijeću kantona rezultat je bio 29 prema 10, uz pet uzdržanih.
Većina velikih političkih stranaka takođe je preporučila odbacivanje inicijative.
Protivnici su upozoravali da bi strože ustavne odredbe mogle ograničiti prostor vlade da reaguje na promjene u međunarodnom okruženju, uključujući sigurnosnu saradnju i uvođenje sankcija.
Njihov argument bio je da neutralnost ne mora značiti potpunu političku i ekonomsku pasivnost prema državama koje krše međunarodno pravo.
REZULTAT JE BIO UBJEDLJIV, A ODBIJANJE JE RASLO TOKOM KAMPANJE
Rezultat nije došao potpuno neočekivano.
U prvoj SRG anketi, sprovedenoj u avgustu, 54 odsto ispitanih bilo je protiv inicijative, dok ju je podržavalo 42 odsto.
U drugoj anketi početkom septembra udio protivnika porastao je na 63 odsto, dok je podrška pala na 34 odsto.
Prve projekcije nakon zatvaranja birališta pokazale su još ubjedljiviji rezultat – oko 71 odsto protiv inicijative.
ŠTA SE SADA MIJENJA?
Rezultat referenduma znači da u Ustav neće biti unesena predložena stroža definicija „trajne i oružane neutralnosti“.
Time ostaje sadašnji okvir prema kojem Švajcarska zadržava neutralnost, ali vlastima ostaje određeni prostor da je prilagođavaju međunarodnim okolnostima.
To uključuje i mogućnost prihvatanja međunarodnih sankcija, poput onih koje je Švajcarska preuzela protiv Rusije nakon početka rata u Ukrajini.
Drugim riječima, švajcarski birači nisu glasali protiv neutralnosti kao takve. Glasali su o tome koliko bi strogo njena pravila trebalo ugraditi u Ustav.