Napadi na najveću evropsku nuklearnu elektranu na jugoistoku Ukrajine i dalje zabrinjavaju čitavu Evropu. Riječ je o nuklearnoj elektrani Zaporožje.
Zauzeta od strane Moskve ubrzo poslije invazije na Ukrajinu 2022. godine, elektrana je često u unakrsnoj vatri, postajući tako stalni izvor zabrinutosti međunarodnih posmatrača. Neki čak upozoravaju na nuklearnu katastrofu, sličnu Černobilju.
U posljednjem zabrinjavajućem incidentu u aprilu u fabriku je udario dron, pri čemu obje strane prebaciju krivicu jedni na druge.
“Napad dronova kamikaza na Zaporožje bio je “čin bezumlja”, rekao je za Euronews bivši glavni nuklearni inspektor Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) Robert E. Keli.
On dodaje da “zaista ne postoji nikakva mogućnost da bi ovakvi napadi” mogli da izazovu eksploziju fabrike.
IAEA je potvrdila da nije primetila nikakva strukturna oštećenja nakon poslednjeg incidenta, 7. aprila, iako je oštro osudila napad.
“Šanse za černobiljski scenario ravne nuli”
“Neki prethodni napadi na Zaporožje rezultirali su nestankom struje. Tehnički, ovo je jako opasno. Bez struje, nuklearni reaktori ne mogu da se ohlade, pregreju se i mogu da eksplodiraju – baš kao u Černobilju.Ali šanse da se to desi danas su “u suštini ravne nuli. Černobilski reaktor je iznenada uključen punom snagom sa svom tom vodom u njemu, koja se pretvorila u paru u deliću sekunde i samo raznijela tu zgradu u komade”, kaže Keli.
Dodaje da su reaktori koji se danas prave izgrađeni su po potpuno drugačijim principima.
“Černobiljski reaktori uključuju tone zapaljivog grafita za kontrolu nuklearne reakcije, dok reaktor na vodu pod pritiskom (PWR) u Zaporožju to ne radi. U Černobilju, grafit se zapalio i izbacivao radioaktivne izotope i pepeo u atmosferu danima sve dok požar nije ugašen. PWR nemaju takav problem zapaljivosti, što je ogromna prednost. Voda ne gori,” pojasnio je Keli.
Napominje da je černobiljski reaktor bio unutar obične industrijske zgrade koja je uništena eksplozijom pare i masivnim požarom.
“PWR (osim nekoliko starijih ruskih reaktora) se uvijek gradi unutar masivne betonske i čelične kupole dizajnirane da zadrži paru poslije eksplozije i da uspori svako curenje radioaktivnih izotopa u životnu sredinu. Čini se da više faktora dodatno smanjuje rizik u poređenju sa 1986. godinom.Tokom prethodnih nestanka struje u Zaporožju, snabdjevanje električnom energijom preusmjereno je iz drugih izvora, kao što je obližnja elektrana na ugalj Zaporiška – najveća termoelektrana u Ukrajini – i iz dizel generatora. Ovo ograničava šanse za opasni nestanak struje.”
Svaki reaktor u Zaporožju je trenutno u režimu gašenja, za razliku od černobiljskog, koji je bio potpuno operativan. Uprkos tome što je Moskva preuzela kontrolu elektrane, osoblje fabrike je uglavnom ostalo na svojim mjestima, smanjujući rizik od pogrešnog rukovanja.
“Ukrajinski građani koje su Rusi naterali da ostanu u Zaporožju i vode ovu fabriku dve godine treba da budu tretirani kao heroji, a IAEA bi mogla da igra ulogu u tome. Postoji tendencija da se oni tretiraju kao saradnici okupatora. Mislim da bi trebalo da dobiju medalju zato što su služili zemlji u teškom položaju, prošli su kroz pakao”, dodaje Keli.
Da li je Evropa spremna?
Kratak odgovor je, izgleda – da.
Više od 150 reaktora trenutno radi u 27 zemalja članica EU. Svaka zemlja ima agenciju za nuklearnu pripravnost, čak i one koje nemaju reaktore.
“Koordinacija se mnogo povećala od katastrofe u Fukušimi 2011. godine”, kaže za Euronews specijalista za hitne slučajeve u Švedskoj agenciji za radijacionu bezbednost Jan Johanson.
Smjernice za nuklearnu bezbjednost obično međunarodno uspostavlja IAEA. U Evropi, organizacija koja koordinira bezbjednosne procedure u različitim zemljama je HERCA, dok je EMSREG telo EU koje obezbeđuje njihovu primjenu u pojedinačnim državama.
“HERCA je bila prilično aktivna u pogledu Ukrajine, u pokušaju da se usaglasi i razgovara o tome šta da se radi ako dođe do nuklearne nesreće u Ukrajini”, kaže Johanson.
Na pitanje kako izgleda plan reagovanja na nuklearni incident, Johanson napominje da je priprema najvažniji dio.
“Šta god da se desi, čak i topljenje jezgra, proći će neko vrijeme pre nego što se desi. Ako nešto krene naopako, generalno ćemo znati sve o tome pre stvarnog curenja radijacije”, kaže on.
U najgorem mogućem scenariju – eksploziji sa ispuštanjem radijacije – područje u radijusu od pet kilometara oko incidenta (zona predostrožnosti) biće evakuisano. Kada se opasnost otkrije, čitavo stanovništvo u radijusu od 25 kilometara – Zona planiranja hitnih zaštitnih akcija – upozorava se alarmima, sirenama i tekstualnom porukom.
Alarmi se oglašavaju na ulicama i u kućama. Svaka kuća u blizini nuklearne elektrane, barem u Švedskoj, opremljena je radio prijemnikom koji se uključuje u slučaju opasnosti.
“Normalan dom bi trebalo da bude u redu, čak i u slučaju velikog ispuštanja radioaktivnog zračenja”, kaže Johanson, a isto važi i za škole. Nema potrebe da se ostane u bunkeru.
Svi građani imaju i tabletu joda koja blokira apsorpciju zračenja i na taj način sprečava rizik od raka štitaste žlijezde. Svako domaćinstvo ih dobija, na svakih pet godina. A da li je potrebno da se tableta proguta zavisi od razmjera curenja radijacije.
Kada se ljudi sklone, neophodno je uključiti televiziju ili radio ili pratiti saopštenja vlasti na društvenim medijima. U Švedskoj su i lokalni mediji obučeni da distribuiraju ovu vrstu uputstava.
“Sljedeći koraci zavise od količine iscurjelog radioaktivnog materijala, kao i od meteoroloških faktora. Vježbamo nekoliko puta tokom godine. Vjerujemo da imamo prilično efikasan sistem, a nadležni znaju šta da rade”, zaključio je Johanson.