To je izjavio bivši premijer Italije
Enriko Leta i izrazio bojazan da u septembru 2017. neće više biti EU.
U intervjuu za “Dojče vele”
(DW) na pitanje da li ima utisak da “evropska ideja nije više toliko
omiljena kao nekad”, Leta kaže “Apsolutno”.
“Ljudi su manje oduševljeni
Evropom, a posledica je da političari veruju da bi zarad glasova i oni isto
tako morali da manje budu oduševljeni idejom Evrope. To znači da će biti sve
manje evropskih integracija. Znate, postoje mnoge oblasti za koje ne postoji
nacionalno rešenje – problemi poput borbe protiv terorizma ili odnosa prema
migracionim strujama. To su doduše odvojene teme, ali zajedničko im je jedno:
za obe nam je potrebno evropsko rešenje. Bez evropskog odgovora mi nemamo
snažan odgovor, imamo samo političku neslogu. To je razlog zašto su
populističke partije danas tako visoko kotirane. Ne postoji jasno rešenje za
probleme ljudi i građani zato reaguju”, rekao je Leta.
Na pitanje da li je zabrinut zbog
predstojećih izbora u više evropskih zemalja, kao na primer u Francuskoj, Leta
je kazao da se “sledeće godine održavaju izbori u Nemačkoj i u Francuskoj,
najverovatnije i u Španiji”.
“Ako tome dodamo još i referendum
u Italiji, imamo pred sobom 12 meseci tokom kojih bi političari četiri velike
zemlje evrozone morali da stanu iza politike koju vode. Jer ako budemo i dalje
mislili da moramo da sačekamo nacionalne izbore, onda bismo stalno nešto
čekali, a, iskreno govoreći, ja mislim da evropski problemi ne mogu da čekaju
12 meseci. Mi smo već u procesu dezintegracije. I ako budemo čekali na izbore u
Španiji, Francuskoj i Nemačkoj u septembru 2017, strahujem da u septembru 2017.
više neće biti Evrope”, rekao je Leta.
O nedavnoj izjavi premijera Italije
Matea Rencija da bi Bregzit mogao da bude šansa za Evropu i za privredu u
Evropi, Leta smatra da je Renci “s pravom rekao da smo svi bili protiv
Bregzita”.
“Ali, kao što je Tereza Mej rekla
‘Bregzit znači Bregzit’. Ujedinjeno Kraljevstvo ne može više da ostane na brodu
i mi bismo morali ponovo da pregovaramo sa Velikom Britanijom. Sve ovo bi bila
šansa kada bi 27 članica, a posebno 19 članica evrozone, dobro promislile o
Evropskoj uniji i počele ispočetka. Što bi se na latinskom reklo ‘ex malo bonum’,
ili svako zlo za neko dobro. Bregzit je nešto veoma loše, ali mi moramo to da
iskoristimo kao šansu za novi početak”, rekao je Leta.
Upitan o stanju u italijanskoj
privredi, koja po oceni Dojče velea “u ovom trenutku malo obećava”,
Leta je ukazao da postoji “politička nestabilnost i nesigurnost koja je
povezana sa referendumom o promeni ustava koji će Italija imati u
novembru”.
“I još povrh svega toga, tu je i
izbeglička kriza koja sve jače utiče na Italiju, jer su se migracije nakon
zatvaranja Balkanske rute prebacile na Sredozemno more. Tu bi trebalo dodati i
privredni rast koji je u drugom kvartalu bio ravan nuli. Dakle, ukupno gledano,
ima tu dosta stvari oko kojih bi trebalo brinuti, ali ipak mislim da Italija
ima sposobnost i snagu, ali i šansu da se od toga oporavi. Ipak, morali bismo
više da na tome radimo”, naveo je Leta, koji je bio predsednik italijanske
vlade od 2013. do 2014, a danas je dekan na Pariskoj školi za međunarodne
odnose (PSIA).
Na konstataciju Dojče velea da
“Evropska unija ima gomilu problema” i pitanje “da li u nekom
smislu EU ostavlja Italiju samu sa svojim problemima”, poput izbegličke
krize, Leta smatra da “problem nije u tome da jedna zemlja u određenom
trenutku sama brine o svojim problemima”.
“Uzmite Nemačku kao primer. Zar
se Nemačka, pre nekoliko meseci kada je primila stotine hiljada izbeglica, a
ostatak Evrope nije uradio svoj deo posla, nije osetila kao ostavljena od svih?
Ovde je reč o principijelnoj stvari. Ja u EU ne vidim jasan pristup rešavanju
izbegličke krize. Mi rešavamo problem za problemom, ali ne razvijamo
strategiju. Moramo da razvijemo neophodne instrumente kako bismo prebrodili
izbegličku krizu, isto kao što smo to radili tokom krize evra”, rekao je
bivši italijanski premijer.
On je podsetio da su u EU tada samo
izmenili sporazume i uveli Evropski stabilizacioni mehanizam (ESM).
“Upravo takva vrsta akcije nam je
potrebna u izbegličkoj krizi. Morali bismo da napravimo nekoliko izmena u
sporazumima, kojima bismo harmonizovali odnos prema izbeglicama, uspostavili
zajedničku obalsku stražu i graničnu zaštitu. Takve mere bi trebalo da
preduzmemo”, kazao je Leta.