Finski predsednik Sauli Ninisto ima psa koji je popularniji od njega, bar na internetu. Finski lider je bio ponovo izabran prošlog meseca ali je Lenu taj koji pobeđuje na onlajn takmičenju. Ninistovi tvitovi uglavnom budu retvitovani nekoliko desetina puta ali fotografija njegovog bostonskog terijera postavljena na Tviteru bude podeljena 50.000 puta i dobija 150.000 lajkova.
Gunvor Bakman, 87-godišnja vlasnica kafea Esplanad, popularne helsinške destinacije za turiste i političare, napravila je specijalan kolač u čast Lenua. “Osmeh je najteži deo”, rekao je Tajmsu poslastičar dok opisuje istopljenu čokoladu i jezik od crvenog marcipana koji se nalaze iznad musa od malina.
Odlučna da ne bude pristrasna, Bakman nije prodavala kolače tokom glasanja koje je trajalo nekoliko dana u januaru. Insistira na tome da svakoga ko uđe u njenu pekaru – Ninisto ponekad svrati – pusti da na miru pojede svoj kolač.
“Mušterija je mušterija i ovde smo da ih uslužimo”, kaže. “Ako nam se pogled sretne, samo im malo klimnem glavom”. A šta ako se pojavi Lenu? Bakman ne dozvoljava ulaz sa psima.
Bakman nije prva koja je odala počast ljubimcu. Ljudi su to radili i pre Instagrama i društvenih medija. Pre 9.000 godina ljudi su na stene gravirali slike svojih pasa, navodi Tajms.
Stručnjaci su proučili 1400 kamenih ploča u Saudijskoj pustinji i otkrili da su u pitanju najraniji poznati primeri ljudsko-psećeg drugarstva.
“Možemo da kažemo da su pre 9000 godina ljudi kontrolisali pse i držali ih na povocu i koristili ih za zaista kompleksne strategije lova”, rekla je Tajmsu Marija Guagnin, autorka studije.
Guagnin nije sigurna zašto su psi bili na povocu ali misli da je razlog mogao da bude taj što su mladi ili su bili previše važni da bi se dozvolilo da im se nešto desi.
Ima i strašniih cena sa psima koji love lavove, leporade i druge životinje. “Ovo nam pruža prozor u iskonsko uzbuđenje lova”, kaže Melinda Zeder, kustos arheologije na Smitsonijan institutu u Vašingtonu. “Sa slikama u kamenu, dobijate meso uz kosti”.
Moderni ljudi, kao i drevni, rade na tome da učine svoje četvoronožne prijatelje besmrtnim. Na Njujorškom mačjem filmskom festivalu , koji je održan u decembru, režiseri su prevazišli standardne simpatične internet gifove u potrazi za dubljim načinom slavljenja ljubimaca.
To ne znači da filmovi nisu bili slatki. Jedan od 12 filmoa “Scaredy, the Cat” prati mačku iz Riversajd parka u Njujorku koja beži od posetilaca, o kojoj brine osoblje parka i koja deli svoju činiju sa pacovima.
“Ceo svet se vrti oko ove divlje mačke”, rekao je Tajmsu režiser fima Marki Henkok. “I mene je opčinila. Povezao sam se sa njom i sada sam povezan sa njima. To je predivno”.
© 2018 The New York Times
Izvor: nedeljnik.rs