Evropska centralna banka privodi kraju proces izbora motiva za novu seriju novčanica evra, a građani Evropske unije imaju priliku da kažu šta bi željeli da vide na budućem novcu.
Na stolu su dva glavna koncepta – poznati Evropljani i evropske ptice, a upravo izbor motiva već izaziva različite reakcije.
Anketa Evropske centralne banke traje do ponedjeljka, dok bi konačan izgled novih novčanica trebalo da bude određen do kraja godine.
Marija Kalas, Betoven i Leonardo da Vinči na novim novčanicama?
Jedan od prijedloga predviđa da se na novim novčanicama pojave istorijske ličnosti koje su ostavile trag u evropskoj kulturi, nauci i umjetnosti.
Prema tom konceptu, na novčanici od pet evra bila bi prikazana operska pjevačica Marija Kalas.
Na 10 evra našao bi se kompozitor Ludvig van Betoven, dok bi 20 evra nosilo lik fizičarke Marije Kiri.
Književnik Migel de Servantes bio bi na novčanici od 50 evra, Leonardo da Vinči na 100 evra, a na najvećoj novčanici od 200 evra bila bi prikazana književnica i mirovna aktivistkinja Berta fon Sutner.
Upravo ovaj prijedlog otvara pitanje koje se teško može izbjeći: kako odabrati samo šest ličnosti iz evropske istorije?
Zašto Betoven, a ne Mocart? Zašto Servantes, a ne Gete ili Balzak? Gdje su Kopernik, Galileo i brojni drugi evropski naučnici, umjetnici i književnici?
Drugi prijedlog: ptice umjesto ljudi
Drugi koncept potpuno je drugačiji.
Umjesto poznatih ličnosti, nove novčanice prikazivale bi ptice.
Na novčanici od pet evra našla bi se zidna puzavica (Tichodroma muraria), na 10 evra vodomar (Alcedo atthis), a na 20 evra pčelarica (Merops apiaster).
Na 50 evra bila bi bijela roda (Ciconia ciconia), dok bi se na 100 evra našla sabljarka, odnosno avoceta (Recurvirostra avosetta).
Najveću novčanicu od 200 evra krasila bi atlantska strmoglavka (Morus bassanus).
I ovaj prijedlog ima svoje kritičare, posebno zbog pitanja koliko su odabrane vrste prepoznatljive prosječnim građanima Evrope.
Na poleđini institucije Evropske unije
Kod koncepta sa pticama, druga strana novčanica bila bi posvećena institucijama Evropske unije.
Na različitim apoenima pojavili bi se Evropski parlament, Evropska komisija, Evropska centralna banka, Sud Evropske unije, Evropski savjet i Savjet EU, kao i Evropski revizorski sud.
Kod koncepta sa istorijskim ličnostima pozadina bi bila nešto drugačija.
Na novčanici od pet evra prikazani bi bili ulični izvođači, na 10 evra horsko pjevanje, na 20 evra škola ili univerzitet, na 50 evra biblioteka, na 100 evra muzej, a na 200 evra javni trg.
Zašto su prve novčanice imale izmišljene zgrade?
Kada je uveden prvi dizajn evra, cilj je bio da se predstave različiti evropski arhitektonski stilovi – od antike do modernog doba.
Međutim, građevine prikazane na novčanicama nisu stvarne zgrade.
Razlog je bio prilično praktičan: kada bi se na novčanicu stavila konkretna znamenitost jedne države, druge zemlje mogle bi smatrati da je njihov doprinos evropskoj istoriji i arhitekturi zanemaren.
Zato su dizajneri koristili stilizovane, izmišljene građevine koje simbolizuju različita evropska istorijska razdoblja.
Građani još mogu da utiču na izbor
O konačnom izgledu novih novčanica još nije odlučeno.
Žiri od 21 člana već je napravio izbor tema i prijedloga, ali Evropska centralna banka želi da u proces uključi i građane Evropske unije.
Zbog toga je otvorena anketa u kojoj građani mogu da izraze svoje mišljenje o ponuđenim motivima.
Konačna odluka očekuje se do kraja 2026. godine, nakon čega će uslijediti razvoj i proizvodnja nove serije novčanica.
Nije važan samo izgled – nove novčanice moraju biti sigurnije
Promjena dizajna nije samo estetsko pitanje.
Evropska centralna banka već godinama radi na unapređenju zaštitnih elemenata novčanica kako bi bilo još teže njihovo falsifikovanje.
Nova serija zato treba da spoji prepoznatljiv evropski identitet sa savremenim tehnologijama zaštite.
Da li će na kraju evropski novac krasiti Kalas, Betoven, Kiri, Servantes, Da Vinči i Sutner, ili će Evropljani dobiti novčanice sa vodomarom, pčelaricom, rodom i drugim pticama, biće poznato nakon završetka procesa odlučivanja.