“Mi smo preživeli kovid.”
“Htela sam svima da kažem da sam imala to i da sam sada dobro. Da bi ljudi znali da to nije nikakva smrtna kazna”, rekla je gospođa Martuči.
Kupila je i majice na kojima je stajalo “Preživeli kovid-19”, pretpostavljajući da će se neke od njenih komšija u uličici u kojoj živi osećati blago nelagodno.
Ali Elizabet je uskoro shvatila koliko je potcenila nemir sa kojim će se susretati i ona i njen sin Markus. Više od mesec dana pošto su ozdravili, neke komšije su ih izbegavale. Neki su doslovno trčali kada bi ih videli.
Ljudi koji su preživeli virus izlaze iz bolnica ili iz kućnog karantina i susreću se sa svetom koji nije previše spreman da ih dočeka raširenih ruku.
Zdravstveni stručnjaci i epidemiolozi slažu se da pacijenti potpuno oporavljeni od koronavirusa više ne predstavljaju rizik, niti mogu da zaraze druge osobe. Ali neki koji su preživeli bolest i dalje se suočavaju sa stigmom.
Tu je veterinar koji je odbio da pomogne psu čija je vlasnica bila u bolnici. Tu je baštovan koji nije želeo da potkreše živu ogradu u dvorištu čoveka koji se oporavio. Tu su komšije koje su na kućni prag donele supu, ali su napisale da im se ne vraća posuda.
“Duboko u sebi sam predosećala da će me se ljudi plašiti jer sam imala taj virus”, rekla je gospođa Martuči (41). Ona se priseća kako se jedan komšija spotakao o ivičnjak u bezglavoj jurnjavi kada je primetio njenog sina i nju da mu se približavaju na biciklima.
“Ali nisam mislila baš da ću biti prezrena”, kaže ova žena, koja radi sa nekretninama. “Posmatraju te kao zarazu, a ne kao preživelog.”
Zato je brzo bacila i one majice.
Piše Sara Maslin Nir, The New York Times International Report
Nedeljnik.rs