Pored ekonomskih posledica, o kojima možete pročitati na stranicama rubrike Biz, kineski novac ima i značajnu političku ulogu.
Grčka je prošle godine pomogla zaustavljanje zajedničke izjave EU o kineskoj agresiji u Južnom kineskom moru.
Vlasti u Atini su u junu blokirale izjavu EU
kojom se osuđuje kršenje ljudskih prava u Kini. Grčka se nekolio dana
potom pobunila protiv strožih kontrola kineskih investicija u Evropi.
Diplomatski stav Grčke nije prošao neprimećeno kod njenih evropskih
partnera niti SAD. Brisel i Vašington su ranije strahovali da bi Grčka
ekonomska ranjivost mogla da je učini lakom metom za Rusiju, zemlji koja
je, po oceni Njujork tajma, oduvek želela da podeli Uniju.
Umesto toga, Kinezi postaju sve snažniji strani “igrač” u Grčkoj, što se
može posmatrati kao rezultat usresređenosti i strpljive diplomatije.
Kineska brodska kompanija (COSCO), kompanija u državnom vlasništvu, 2016. godine preuzela je većinski deo grčke luke Pirej.
Vlada u Pekingu smatra Pirej glavnom kapijom za kineski izvoz u južnu,
istočnu i centralnu Evropu, ali i glavnim centrom za prekomorski
transport preko i oko Sredozemnog mora.
Kina želi da Pirej ima
ključnu ulogu u velikom infrastrukturnom projektu “Jedan pojas, jedan
put” – novom putu svile u Evropi, navodi američki list.
Dok je Nemačka tretirala Grčku kao “delikventa” u Evrozoni, Kina je postala njihov najpouzdaniji prijatelj.
“Dok su se Evropljani ponašali prema Grčkoj kao srednjovekovne
pijavice, Kinezi su nastavljali da donose novac”, rekao je član Sirize i
poslanik u grčkom parlamentu Konstans Douzinas.
Kina je već iskoristila svoje “političke mišiće” da ostavi veliki geopolitički trag u Africi i Južnoj Americi.
Kako navodi Njujork tajms, Peking je godinama ulagao značajna sredstva u
EU, svog najvećeg trgovinskog partnera, ali sada zabrinjava činjenica
da Kina koristi svoju ekonomsku snagu za jačanje političkog uticaja u
Evropi.
Douzinas je rekao da Kina nikada nije direktno tražila
od Grčke podršku za glasanje o stanju ljudskih prava u toj zemlji niti
za druga osetljiva pitanja, mada su grčki zvaničnici več naveli da
eksplicitni zahtevi nisu potrebni.
Prema njegovim rečima, ako se nalazite na zemlji i jedna strana vas šamara, a druga vam pomaže, logično je kome ćete pomoći.
EU strahuje zbog kineske kupovine u slučaju glasanja o izjavi kojom bi
se osudilo kršenje ljudskih prava u toj zemlji, ali i potcenjivanje
mogućnoti Unije da govori jednim glasom.
Analitičari navode da
Peking bira manje zemlje kojima je neophodan novac, poput Španije i
Portugala, ali i drugih koje još pate od ekonomske krize, poput Mađarske
u čiju železnicu Kina ulaže milione. List podseća da je Budimpešta
takođe blokirala izjavu o kineskoj agresiji u Južnom kineskom moru.
Oni naglašavaju da je veto grčkog premijera Aleksisa Ciprasa usledio
nakon posete samitu u Kini u maju, gde su dve strane potpisale sporazume
o više milijardi kineskih investicija u Grčku.