Iako je Njemačka osmislila plan
finansiranja za izbeglice, sredstva namenjena saveznim državama i opštinama su
nedovlljna i oni traže da se teret ravnomernije rasporedi između njih i savezne
vlade.
U Nemačku je prošle godine, prema
procenama, došlo više od milion izbeglica, a nemačko Ministarstvo finansija
računa da će za zbrinjavanje izbeglica do 2020. godine biti potrebno 93,6
milijardi evra.
Taj novac biće izdvojen za smeštaj,
integraciju, ali i za borbu protiv razloga zbog kojih ljudi napuštaju ratna
područja, prenosi Radio Dojče vele.
Ministarstvo finansija procenjuje da
će ove godine u Nemačku doći 600.000 izbeglica. Iduće godine, taj broj bi
trebalo da iznosi 400.000, a sledećih godina 300.000 godišnje. Prošle godine je
u Sistemu za registraciju i raspodelu izbeglica (EASY) registrovano više od
milion izbeglica. Od toga je 477.000 zatražilo azil, navodi se u prilogu
nemačkog radija.
Nemačkim zakonom je regulisano da
potražioci azila dobijaju sve što im je potrebno za život: hranu, odeću, lekove
i aparate za domaćinstvo. U prihvatnim centrima samci umesto toga mesečno
dobijaju 135 evra. Ukoliko tražioci azila više ne žive u prihvatnim centrima,
mesečno dobijaju 354 evra. Osim toga, država preuzima stanarinu i ostale
troškove.
Od novembra 2015. godine tražioci
azila i osobe koje imaju tzv. „trpljeni boravak“ (Duldung) i koje imaju „dobre
perspektive da dobiju pravo boravka“ imaju mogućnost pohađanja kurseva
integracije.
Ti kursevi, se, dodaje Dojče vele,
sastoje od kursa nemačkog jezika, 600 školskih časova, kao i tzv. kursa
orijentacije, koji traje 60 školskih časova. Polaznici kursa integracije na
kraju bi trebalo da govore nemački jezik na tom nivou da mogu bez problema da
počnu da rade u nekom preduzeću.
U međuvremenu je daleko više zainteresovanih
za te kurseve nego što ima slobodnih mesta.
Troškove zbrinjavanja izbeglica u
Nemačkoj snose savezna vlada i savezne pokrajine koje novac dalje prosleđuju
gradovima i opštinama koji finansiraju ustanove za prihvatanje izbeglica,
školovanje dece izbeglica ili brigu o maloletnim izbeglicama koje su u Nemačku
stigle same.
Budžeti mnogih opština su kroz te
izdatke veoma opterećeni, navodi se u tekstu.
Prošlog septembra nemačka vlada je
obećala da će saveznim pokrajinama, paušalno, po izbeglici, da izdvoji po 670
evra. Taj iznos biće isplaćivan sve dok ta osoba prima pomoć regulisanu zakonom
o pomoći koja se pruža potražiocima azila.
Međutim, ubrzo se ispostavilo da ta
suma nije dovoljna i da je saveznim pokrajinama potrebno više novca
Sa 670 evra se pokriva samo 20 odsto
sume koju za izbeglice izdvajaju savezne pokrajine, priznala je nemačka
kancelarka Angela Merkel kada se u aprilu sastala s premijerima nemačkih
saveznih pokrajina.
Zato je, kako se navodi, ispravan
predlog saveznih pokrajina i opština o pravednoj i fer raspodeli tereta.
Savezne pokrajine, naime, traže da
savezna savezna vlada preuzme polovinu troškova, a odgovor na pitanje hoće li
tako i biti trebalo bi da bude donesen na sastanku koji će biti održan 31.
maja.
Pod posebnim su teretom veliki
gradovi, prenosi Dojče vele.
Urbana područja i veliki gradovi
posebno privlače izbeglice, jer tamo žive njihovi sunarodnici i tamo imaju
bolje šanse na tržištu rada.
U glavnom gradu Berlinu, koji je
ionako u finansijskim problemima, smatraju da će ove godine za zbrinjavanje
izbeglica morati da izdvoje 900 miliona evra. Gradski senat je u budžetu
planirao samo 600 miliona i nada se pomoći savezne vade.
To ipak ne znači da će država morati
da se zadužuje, jer su prihodi od poreza u Nemačkoj u porastu i mogu da pokriju
troškove za zbrinjavanje izbeglica, navodi Dojče vele.