Stručnjaci se u poslednjih dve-tri godine predomišljaju u tumačenju
klimatskih promena, sudeći po člancima o najnovijim istraživanjima
klimatskih mena u američkom magazinu „Nju sajens”. Donedavno su eksperti
bili isključivi i tvrdili da je čovek emisijom gasova s efektom
staklene bašte glavni krivac što se klima menja.
Javnosti je
plasirano bezbroj informacija o neizbežnoj promeni klime, a nije se čulo
drugačije mišljenje. Pentagon u tajnom izveštaju iznosi dramatične
procene o budućnosti planete kojoj preti globalna katastrofa, pogibije
miliona ljudi u ratovima, od gladi i elementarnih nepogoda, piše
„Obzerver”. Posebno indikativno jeste ponašanje Amerike, kada znamo da
jedino SAD, inače jedan od najvećih zagađivača atmosfere fabričkim
dimnjacima, nisu htele da potpišu Sporazum iz Kjota, kojim se većina
svetskih emitera štetnih materija (170 zemalja) obavezala da će smanjiti
ispuštanje gasova u atmosferu. O čemu je reč?
– O sve većem
upetljavanju politike i u sferu klime – smatra Nedeljko Todorović,
meteorolog i istraživač klimatskih mena iz Beograda. Dodaje da je reč o
borbi za „kontrolu” u oblasti klime zbog profita.
U članku „Usporavanje klime”, u magazinu„Nju sajentist”, piše da je globalno zagrevanje usporeno.
„Moćni vetrovi na Pacifiku u velikoj su meri odgovorni za nedavno
uočena usporavanja globalnog zagrevanja. Intenzivni vetrovi podstakli su
toplotu da prosto nestaje u okeanima, zaključili su istraživači
Univerziteta Novog Južnog Velsa u Sidneju, u Australiji, u februaru ove
godine. Ali, čim vetrovi počnu da jenjavaju, toplota će se opet raširiti
po atmosferi”, uvereni su oni.
– Vreme i klima ne slušaju teoretisanje. Temperatura na globalnom
nivou posustaje u porastu u poslednjih šesnaest godina – kaže beogradski
meteorolog Nedeljko Todorović, u komentaru aktuelnih informacija iz
sveta o klimatskim promenama. Dodaje da postoje oscilacije, temperatura
malo opada pa neznatno raste, kao i većina meteoroloških parametara, što
je uočeno u periodu redovnih merenja. Primećeni su periodi ponavljanja,
periodičnosti, oscilacija parametara, pa su tako u stručnoj literaturi
odavno prisutni pojmovi NAO (Severnoatlanska oscilacija), PDO (Pacifička
dekadna oscilacija) i drugi. Većina oscilacija su na približno 60
godina. Sada, kada se uočavaju praznine u trendu porasta temperature,
pokušavaju to da obrazlože na mnoge načine. Kažu da je jaka zima upravo
dokaz o globalnom zagrevanju, da su vetrovi nad okeanima dvostruko jači,
što predstavlja nestvarnu tvrdnju. Ni sada, kada je uočeno usporavanje
zagrevanja, klimatski „stručnjaci” ne odstupaju od svoje teorije i
prognoza. Ali, najzanimljivije je da se sve te priče zamenjuju polako
pričom o antropogenom uticaju na klimu. Ne bi bilo čudno da za neku
godinu nazovieksperti daju saopštenje da je sistematskim radom na
smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte uspešno zaustavljeno
globalno zagrevanje. Naš sagovornik ocenjuje da je sve to, nažalost,
rezultat preteranog mešanja politike u nauku.
– Analiza
ponovljivosti ukazuje da se toplije leto javlja svake tri do četiri
godine, zatim na svakih sedam-osam godina i tako dalje. Leto 2012. bilo
je rekordno toplo, leto 2013. manje, mada iznad proseka. Ovo leto
trebalo bi da bude još malo svežije u odnosu na prethodna dva, što je
već očito, jer smo već usred najtoplijeg godišnjeg doba. Uz sve, ne
znači da neće biti vrućih dana. Govorim samo o velikoj verovatnoći da
tako bude jer priroda ne priznaje naše prognoze i procene, česta su
iznenađenja. Pored toga, postoje periodi od 30 do 35 godina sa češćom
pojavom vrućih leta, pa zatim period od 30 do 35 godina sa češćim
hladnijim letima. Svaki meteorološki parametar ima svoje cikluse. I tako
decenijama i vekovima. U srednjem veku postojalo je nekoliko malih
„ledenih doba”, pre i posle toga – malo topliji periodi. Temperatura
između njih ima amplitudu oko dva stepena, dakle plus-minus jedan
stepen. U poslednjih 12.000 godina, od kraja poslednjeg ledenog doba,
klima se suštinski nije menjala. Događaju se stalne manje oscilacije
meteoroloških i klimatskih parametara, ali i pojava ekstremnih vrednosti
kao sastavni deo meteoroloških fenomena – zaključio je sagovornik „Politike”.