Ideja je bila da idu istim putem kao pre 25 godina: od Beča pa sve do
Nice u Francuskoj. Očekivali su promene, ali ponegde su one bile i veće
nego što su slutili. U nižim delovima Alpa šume umiru i ima sve više
štetnih insekata. Voćnjaci su oštećeni čestim mrazom i preranim
otopljavanjem. Na vrhovima Alpa glečeri se povlače i tamo gde je snega
bilo i zimi i leti, ovog leta je bilo suvo.
To nije sve: kišne
oluje su postale češće i njihove vode menjaju krajolik. Često više nije
bilo ni staze kojom su hodali pre četvrt stoleća, jer se zemlja od kiša
obrušila u dolinu. „Sve su to znakovi klimatskih promena“, zaključak je
švajcarskog geografa Harija Spajsa. „Svi su svesni toga, ali niko ne
menja ponašanje. Vremena su se promenila. U prioritetima i u politici.
Sad se svi bave samo globalnim temama kao što su terorizam i izbeglice.“
Došljaci menjaju krajolik
Štaviše, upravo kada je reč o izbeglicama i u Alpima se
dogodilo nešto o čemu pre 25 godina nisu mogli niti sanjati: ovaj
planinski masiv je bio i glavna prepreka izbeglicama na njihovom putu
prema severu Evrope, tako da i danas neki od njih koriste planinske
puteljke i staze, pre svega u pokušaju da iz Italije dospeju do
Francuske.
Ali mnogo veće promene su izazvali turisti. Mnoštvo
je posetilaca i sa Dalekog istoka i na Alpima je mnogo toga promenjeno
kako bi im se omogućio boravak. Sagrađeni su ili su prošireni putevi,
hoteli su daleko veći, parkirališta mnogo prostranija. „To još nije
dovoljno da uništi Alpe, ali ima još mnogo posla da bi se stvorila prava
strategija“, smatra Spajs. Turizam je u nekim dolinama već došao do
samih granica koje je postavila priroda. A klimatske promene će ugroziti
egzistenciju i mnogih naselja.
Klimatski modeli govore da će
južni obronci Alpa biti izloženi većoj suši i talasima vrućine, ali i
ekstremnim kišama i snežnim olujama. Severni obronci će pak ubuduće
retko biti pod snegom, ali će ih češće pogađati obilne kiše iz snažnih
atlantskih meteoroloških strujanja.
Inicijative koje bude nadu
Dominik Zigrist, švajcarski arhitekta životne sredine i
geograf ipak je u ovogodišnjem putovanju našao trag nade: pre četvrt
stoleća se na njihovom putu retko ko obazirao na upozorenja za očuvanje
okoline, a sada ima više lokalnih organizacija koje su aktivne na tom
planu. „To je velika zajednica ljudi sa Alpa koji aktivno rade na tim
promenama“, kaže Zigrist.
Ta aktivnost obuhvata naučna
istraživanja, projekte koji podstiču održivu poljoprivredu i turizam.
Mnogo je novih lokalnih, regionalnih, ali i međunarodnih inicijativa
koji nastoje da prošire područja koja su ionako pod zaštitom ili su
proglašena nacionalnim parkovima.
Te grupe su aktivne i na
međunarodnoj pozornici kako bi se usprotivile projektima koji bi
promenili krajolik Alpa, poput projekta autoputa od Minhena do Venecije.
Ali aktivno deluju i protiv onih koji skijaške terene premeštaju prema
vrhovima planina, tamo gde još ima prirodnog snega.
Zbog toga
su se ovaj put sastali sa mnogim takvim organizacijama – ukupno je bilo
110 susreta i to sa sagovornicima iz svih alpskih zemalja, bilo da je to
udruženje austrijskih planinara koji podstiču boravak u Alpima bez
motornih vozila ili udruženja koji se bave organskom poljoprivredom i
uzgojem goveda na obroncima planina.
A šta će biti za 25
godina? U svakom slučaju žele da krenu i na taj put, ako im to dozvoli
zdravlje. Teško je verovati da klimatske promene neće još više promeniti
Alpe, ali lako je moguće i da će biti još prijatnih iznenađenja.
DW