Trenutno se u Beogradu nalazi 14 osoba u karantinu, u okviru mera preduzetih protiv eventualnog širenja ebole. U Srbiji nema obolelih, a preduzete su i sve neophodne mere, od kontrole na graničnim prelazima, pa i na sve ostale delove zemlje, za sprečavanje širenja zaraze.
Kako je za AA ispričao direktor Klinike za infektivne i tropske bolesti, Kliničko-bolničkog centra Srbije, prof. dr Mijomir Pelemiš ebola spada u hemoragične groznice i izuzetno je teška bolest.
“Takvi bolesnici zahtevaju strogu izolaciju. Infekcija se prenosi obično preko životinja, kažu da su to najčešće slepi miševi. Ona se može preneti i sa čoveka na čoveka, ali veoma teško, odnosno najčešće treba jedan blizak kontakt sa obolelim i njegovim izlučevinama, što znači da su infekciji veoma izloženi zdravstveni radnici, koji neguju obolelog”“, ispričao je profesor Pelemiš i dodao da trenutno u Srbiji, na sreću nema obolelih od ebole.
Bolest kod zaraženih ovom groznicom manifestuje se visokom temperaturom, glavoboljom, malaksalošću, poremećajem opšteg stanja, prolivima, povraćanjima, a ono što najviše karakteriše ovu bolest su teška krvarenja i otkazivanje najvažnijih organa, kao što su jetra, srce i bubrezi.
“Sve ovo je važno zato što je kod ebole smrtnost 90 odsto, a za sada nema vakcine i nema leka, sem ovoga koji su u poslednje vreme pominje, a koji je u eksperimentalnoj fazi, koji su Amerikanci pustili, jednu neznatnu količinu, ali to još uvek ne znači ništa u ovom trenutku”, rekao je doktor Pelemiš.
Profesor Pelemiš je rekao i da su u Srbiji preduzete sve neophodne mere, od graničnih prelaza, i u svim ostalim delovima zemlje:
“Kontrolišu se svi putnici koji dolaze iz zemalja u kojima ima ove bolesti i ukoliko su bili u zemljama u kojima ima ove bolesti. Oni podležu, kako to mi kažemo, zdravstvenom nadzoru, nije to karantin, već zdravstveni nadzor.”
Ukoliko se doktorima obrati sumnjiva ili obolela osoba ili ukoliko dođe u Srbiju, doktor Pelemiš je rekao da se ona odmah u saradnji sa epidemiologom i stanicama hitne pomoći odvodi u odgovarajuće klinike, tj. u klinike u Beogradu, Novom Sadu i Nišu i dodao:
“Mi raspolažemo svim kapacitetima za smeštaj bolesnika, imamo kadrove, opremu i naravno simptomatsku terapiju, nažalost, pošto nema adekvatne terapije za ovakvu bolest.”