Šta znači “prosečna zarada” ako je većina nema?

Otkako su, usled restauracije kapitalizma, društvene nejednakosti u
Srbiji počele rapidno da rastu, nismo imali priliku da ih vidimo u
ogoljenim brojkama – decenijama nam se statistički pokazatelji
ekonomskog (blago)stanja serviraju u najšturijem vidu, preko BDP-a i
“prosečne zarade”, koji nam zapravo ne govore ništa o načinu na koji su
“društveni proizvod” ili zarade raspodeljene u celokupnom stanovništvu.

Zloupotreba statistike se u poslednje vreme zahuktava i ulazi u domen
mentalne akrobatike – najbolji primer toga je primena različitih
metodologija merenja (ne)zaposlenosti i prosečne zarade. Naime, prema
Anketi o radnoj snazi koju sprovodi Republički zavod za statistiku
(RZS), ukoliko ste pomažući član u domaćinstvu, ili radite jedan sat
nedeljno posao plaćen u novcu ili naturi, ili imate ugovor o delu ili ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova, vi se više ne ubrajate u nezaposlene, iako ne uživate
prava koja bi zaposleni po Zakonu o radu trebalo da uživaju. Međutim,
kada treba da se izračuna “prosečna zarada”, odjednom se više ne
ubrajate u zaposlene, već se ta kategorija odnosi
samo na one sa ugovorom o radu – što iz ove računice izbacuje upravo
one sa najmanjim primanjima, kojima nije garantovana ni minimalna
zarada. Već su izražene
sumnje u pouzdanost podataka o prosečnoj zaradi onih koji rade za platu
u formalnom sektoru, a koje se tiču prezastupljenosti u uzorku
preduzeća čiji zaposleni primaju zarade veće od proseka.¹

Ako na trenutak zanemarimo sam uzorak na osnovu kojeg se
izračunava, šta je još problem sa “prosečnom zaradom” koju nam politički
vrh stalno prezentuje kao najrelevantniji pokazatelj ekonomskog
napretka? Ona se izračunava kao aritmetička sredina zarada – zbir svih
zarada podeljen brojem onih koji zarađuju. U društvima sa izraženom
nejednakošću, izrazito visoke zarade nekolicine jako iskrivljuju sliku o
zaradama većine.² Srbija je prema podacima Eurostata zemlja najekstremnijih nejednakosti u Evropi.

- TEKST NASTAVLJA ISPOD OGLASA -

Grafikon
1. Nejednakosti u Evropi – odnos prihoda petog i prvog kvintila u 2016.
Izvor: Eurostat. Za 4 zemlje za koje podaci iz 2016. nisu bili
dostupni, prikazani su podaci iz 2015.

Nejednakosti se u ovom slučaju računaju tako što se ukupni prihodi 20
odsto stanovništva na vrhu lestvice (tzv. peti kvintil) uporede sa
prihodima 20 odsto stanovništva na dnu lestvice (prvi kvintil). Kao što
vidimo na grafikonu, sa prihodima petog kvintila koji su čak 9,7 puta
veći od prihoda prvog kvintila, nejednakosti u Srbiji su gotovo tri puta
veće nego u Sloveniji, Češkoj ili Slovačkoj, zemljama sa kojima smo do
pre četvrt veka delili egalitarnije ekonomsko uređenje. Nejednakosti su u
Srbiji danas veće nego u SAD, gde je ovaj kvintilni odnos 8,3,³ a koje možemo posmatrati kao primer zemlje dubokih, a za evropske standarde neobično široko prihvaćenih⁴ nejednakosti, sa velikim brojem beskućnika i desetinama miliona zdravstveno neosiguranih ljudi.

U statistici postoje i tzv. pozicione srednje vrednosti – modus i medijana
– koje su u društvima izražene ekonomske nejednakosti mnogo bolji
pokazatelji realnog stanja od aritmetičke sredine. Modus ili modalni
prihod bi bio prihod koji se javlja najčešće. Medijana prihoda bi bio
prihod čoveka na samoj sredini uređenog niza – polovina ljudi ima veće a
polovina manje prihode od toga. Naše državne institucije ne objavljuju
podatke o medijani zarada. Na upit novinara lista Danas, RZS je odgovorio
da usled načina prikupljanja podataka “ne raspolaže (se) podacima o
pojedinačnoj zaradi svakog zaposlenog da bi se mogla računati medijana”.

Ipak, usled preuzimanja obaveza u sklopu pristupanja EU, među kojima
je i metodološki ujednačeno praćenje statističkih pokazatelja u svim
zemljama članicama i zemljama kandidatkinjama za članstvo, pa i
organizovanje redovnog anketnog ispitivanja
prihoda i uslova života, sada podatke o raspodeli ukupnih prihoda u
Srbiji možemo pronaći na sajtu Eurostata, i to za prethodne četiri
godine. I već na prvi pogled je jasno zašto niko ne žuri da širu javnost
obavesti o ovim nalazima.

Polovina odraslog stanovništva Srbije⁵ je 2016. godine imala (ukupne raspoložive) prihode manje od 213 evra, a tri četvrtine⁶
su imale prihode manje od 312 evra. Osamdeset posto stanovništva je
imalo prihode manje od 344 evra, dakle prihode koji su tridesetak evra
manji od “prosečne zarade” za 2016. godinu. Tek deveti prihodovni decil⁷
“prebacuje” aritmetičku sredinu zarada i dostiže na svom vrhu čitavih
444 evra. Dakle, samo oko 15 posto stanovništva ima prihode jednake ili
veće od zvanične “prosečne zarade”, a 10 posto ima prihode veće od 444
evra.

Ako uporedimo mesečne prihode sa zvaničnim zaradama u Srbiji, vidimo
da oko 40 odsto stanovništva ima prihode manje od minimalne zarade, a
sledećih preko 40 odsto prihode manje od prosečne zarade. Prihode manje
od zvanične minimalne potrošačke korpe ima čak 70 odsto stanovništva,
dok prosečnu potrošačku korpu može da priušti manje od 10 odsto
stanovništva sa najvišim prihodima. Treba naglasiti duboko uznemirujući
karakter postojanja dve različite “potrošačke korpe”, koje svedoči o
odnosu države prema siromašnim građanima kao građanima drugog reda, koji
imaju manje potrebe od ostatka društva.

Da bismo došli do zaista visokih prihoda u Srbiji, bilo bi potrebno
da raspolažemo podacima o prihodima promila, hiljaditih delova
stanovništva, što nažalost nije dostupno u postojećim izvorima, pa ni na
Eurostatu.

Prihodi čuvenog “jednog procenta” na vrhu (tzv. stotog percentila)
počinju već od 914 evra, što i pored toga što su za većinu građana
Srbije nezamisliva primanja, nisu nikakve vrtoglavo visoke cifre.⁸
Ovaj prihod je zapravo ono što bi svakom stanovniku i stanovnici Srbije
bilo potrebno za dostojanstven život, kako bi mogli sebi da priušte ono
što je pre tridesetak godina bilo uobičajeno makar u urbanim sredinama u
SFRJ – da ne brinu o tome čime će kupiti hranu i platiti stan, da mogu
da otputuju na odmor, da se leče, školuju decu, zamene pokvareni
frižider (ili danas računar) bez uzimanja kredita koji će godinama
otplaćivati uz stezanje kaiša. Dostojanstven život je trenutno
privilegija 1-3 procenta stanovništva Srbije.⁹

Ako posmatramo udeo u ukupnim prihodima, vidimo da se tokom ove
četiri godine krize i “mera štednje” u Srbiji dogodila redistribucija
prihoda od najsiromašnijih ka najbogatijima. Znatan pad udela možemo
uočiti kod najsiromašnijeg, prvog decila – sa 1,4 odsto, udeo im je opao
na 0,9 odsto. Značajno se uvećao samo udeo jednog procenta na vrhu
lestvice (stotog percentila) – sa 5,4 odsto na 6,9 odsto. Uočljivo je i
povećavanje jaza između stotog percentila i percentila koji se nalaze
neposredno ispod njega.

U evropskim okvirima, računajući zemlje obuhvaćene EU-SILC
istraživanjem Eurostata, sa medijanom prihoda od oko 213 evra nalazimo
se na samom dnu. Nižu medijanu prihoda imaju samo stanovnici Rumunije
(204 evra) i Makedonije (177 evra). Od zemalja koje bolje stoje od
Srbije, sledeće po visini medijane prihoda su Bugarska sa 263 evra,
Mađarska sa oko 397 evra, Litvanija sa 470 evra, Hrvatska sa 477 evra…
Od onih koji su u značajno boljem položaju možemo izdvojiti Sloveniju sa
1.027 evra, Nemačku sa 1.773 evra, i Švajcarsku sa 3.688 evra.

Zanimljivo je uporediti prihode političke elite Srbije sa prihodima
opšte populacije. Treba imati na umu da je politička elita u
istraživanju Instituta za sociološka istraživanja definisana preko
zastupljenosti u parlamentu – ispitivani su poslanici republičkog i
pokrajinskog parlamenta. Za razliku od prethodnih tabela, ovde su podaci
o prihodima dati po domaćinstvu. Vidimo kako sa odmicanjem procesa
restauracije kapitalizma, politička elita po visini prihoda postaje sve
koncentrisanija unutar “jednog procenta” na vrhu, odnosno stotog
prihodovnog percentila. Izvesno je da se više od četiri petine političke
elite nalazi u gornjih 10 posto stanovništva sa najvišim prihodima.
Imajući u vidu da se često izražavaju sumnje u verodostojnost
prijavljenih prihoda političke elite, bilo koje sociološko istraživanje
materijalnog statusa ove elite može samo potceniti njihove realne
prihode.

Srbija danas neodoljivo liči na društvo kakvo je opisivao Marks pre
čitav vek i po – duboko podeljeno na eksploatatore i one koji imaju tek
za biološku reprodukciju ili ni toliko.

Literatura

Bradaš, S. 2017. Statistika i dostojanstven rad. Beograd: Fondacija Centar za demokratiju

Förster, M., M. Mira d’Ercole 2005. “Income Distribution and Poverty in OECD Countries in the Second Half of the 1990s”, OECD Social, Employment and Migration Working Papers, No. 22. Paris: OECD Publishing

Manić, Ž., Mirkov, A. 2016. “Materijalni položaj političke elite”, u Lazić, M. prir. Politička elita u Srbiji u periodu konsolidacije kapitalističkog poretka. Beograd: ISI, Čigoja štampa

Peščanik.net, 04.01.2018.

1. Videti: Bradaš 2017: 9.
2. Aritmetička
   sredina je ista ako imamo grupu od 5 osoba sa platama od po 50 hiljada
   dinara, i drugu grupu iste veličine gde dve osobe imaju platu od 10
   hiljada dinara, dve imaju platu od 15 hiljada dinara i jedna osoba ima
   platu od 200 hiljada dinara. U oba slučaja prosečna plata izračunata
   preko aritmetičke sredine je 50 hiljada dinara.
3. Prema podacima OECD-a za 2015. godinu.
4. U
   istraživanju rađenom 1999. SAD su bile u vrhu OECD zemalja po visini
   nejednakosti, ali je njihovo stanovništvo u odnosu na ostale ispitivane
   zemlje u najmanjem procentu ove nejednakosti doživljavalo kao
   “prevelike”. Ono je takođe u ubedljivo najmanjem procentu podržavalo
   mere za smanjenje nejednakosti. Videti Förster, M., M. Mira d’Ercole
   2005:11-12.
5. U
   tabelama su prihodi prikazani po pojedincu, tačnije po “ekvivalentnoj”
   odrasloj osobi. Sabrani su svi prihodi domaćinstva koji su raspoloživi
   za trošenje ili štednju i podeljeni ponderisanom vrednošću koja uzima
   u obzir brojnost i starost članova domaćinstva. Ako uzmemo kao primer
   dva domaćinstva koja imaju jednak prihod od npr. 300 evra, pri čemu
   jedno ima dva odrasla člana, a drugo jednog odraslog i dete, prihod po
   članu prvog domaćinstva je 200 evra, a drugog 230,8 evra.
6. Zbog
   preopterećenosti teksta tabelama nisam izložila i tabelu sa podacima o
   prihodima kvartila, tj. stanovništva podeljenog na četiri dela u
   uređenom nizu, ali svi ovi podaci se mogu pronaći na sajtu Eurostata.
7. Decil
   je u ovom slučaju deseti deo stanovništva koje je poređano na lestvici
   prihoda od onih koji imaju najmanje, do onih koji imaju najveće prihode.
8. Poređenja radi, ovaj granični prihod na samom vrhu, između 99. i 100. procenta stanovništva, i dalje je preko 500 evra niži od minimalne zarade u Francuskoj, Nemačkoj, Belgiji ili Holandiji, a tek stotinak evra viši od minimalne zarade u Sloveniji ili Španiji.
9. Zanimljivo
   je da se ovo poklapa i sa subjektivnim doživljajem siromaštva koji
   prijavljuju članovi anketiranih domaćinstava. Upitani da li mogu da
   “sastave kraj s krajem”, članovi 95,6 odsto domaćinstava odgovaraju
   sa “veoma teško”, “teško” ili “sa izvesnim teškoćama”, dok članovi tek
   4,3 odsto domaćinstava ukupno odgovaraju sa “prilično lako”, “lako” i
   “veoma lako”.