“Na strani sam naroda, ne mogu biti na strani šićardžija. Kad god narod protestuje, ako imam energije viška, šaljem im”, kaže za N1 srpski pesnik i pisac Ljubivoje Ršumović.
„Domovina se brani lepotom“, je pjesma koju zna vjerovatno svaki čovjek u Srbiji, više nego što i zna primjera radi riječi himne.
Ova pjesma simbol je ljubavi, humanosti, patriotizma. I sama nastala iz pobune, „Domovina“ je postala jedna od simbola borbe građana Srbije za zaštitu životne sredine.
Citirana je mnogo puta, a nedavno je ponovo izvođenja na najnovijim protestima protiv kopanja litijuma.
Autor pjesme je Ljubivoje Ršumović, pjesnik, veteran borbe za zdravu životnu sredinu i sreću djece. On je bio i prvi govornik na „Ekološkom ustanku“ u Beogradu, aprila 2021. godine.
„Ja sam drvo i drvo je ja… Ja sam vazduh i vazduh sam ja… Treba nam ekološki patriotizam. Moramo se boriti protiv pohlepe svake vrste“, poručio je Ršumović tada.
Iako nije u Beogradu, Ljubivoje Ršmumović će i danas biti uz demonstrante koji se bune protiv najavljenog kopanja litijuma odnosno potencijalnih posljedica po prirodu i ljude u slučaju otvaranja rudnika kod Loznice.
„Tehnički ne mogu da previše komentarišem otvaranje rudnika, ali se valjda zna na čijoj sam strani. Na strani prirode i naroda“, kaže Ršumović za N1, čini se pomalo iznenađen pitanjem o protestima širom Srbije.
„Kao ekološki ambasador imam i obavezu da pričam. Na strani sam naroda, ne mogu biti na strani šićardžija. Kad god narod protestuje, ako imam energije viška, šaljem im“, poručuje tvorac 90 knjiga, pretežno za djecu.
Govoreći o konkretnom povodu za ljetnje ekološke proteste, Ršumović navodi da je protiv, kako kaže „zapadne bahatologije“.
„Pogotovo ako se umuljava nešto na mala vrata. S leđa. Stalno se umanjuje opasnost i dovode ljudi u zabludu. To je bahatologija protiv koje sam. Kao ubacivanje u proceduru, a procedura vidjeli smo postoji. Veoma je vidljiva i mi smo toga svjesni. Jako sam protiv toga“, dodaje Ršum za portal N1.
On ističe da je trenutna situacija u Srbiji veoma opasna.
„Opasno je za sve nas, za celo društvo kako se stvari odvijaju. Opasno je ako te narod izabere, a onda ne slušaš šta misle oni koji su te izabrali, a ovo pitanje nije šala“, poručuje Ršumović.
Pjesma „Domovina se brani lepotom“ je i sama nastala iz protesta.
„Ja inače nisam inadžija, nisam čovek koji je sujetan, a pogotovo ne prema starijim kolegama. Na „Zmajevim dečjim igrama“, na jednom simpozijumu, razgovoru o pisanju za mlade ljude, kada je Duško Radović držao čuveno svoje slovo o tome kako treba pisati za decu, pa smo mi to posle nazvali ‘Dušanov zakonik o tome kako treba pisati za decu’, jedna koleginica naša, Mira Alečković je tada malo brzopleto nazvala Duška Radovića televizijskim pesnikom, a nas koji smo sledili na neki način njegovu poetiku nazvala televizijskim pesnicima. Nije nas uvredila, nego što je to bio nekako pucanj u prazno. Na neki način, valjda smo mi želeli da nas starija koleginica pohvali, da kaže neku lepu reč o nama, posle sam ja sa njom razgovarao, ona se i ne seća da je to tako formulisala, a u stvari, ona se na onaj pravi način, pomalo skojevski, zalagala da se domovina brani zapravo patriotizmom i Boškom Buhom i oružjem… I onda sam ja prosto kao protest neki napisao pesmu – Domovina se brani lepotom“, ispričao je nedavno Ršumović za televizuju N1.
Domovina se brani lepotom
Domovina se brani rekom
i ribom u vodi
i visokom tankom smrekom
što raste u slobodi.
Domovina se brani cvetom
i pčelom na cvetu
makom i suncokretom
i pticom u letu.
Domovina se brani knjigom
i pesmom o nebu
sestrinom suzom i majčinom brigom
i onim brašnom u hlebu.
Domovina se brani lepotom
i čašću i znanjem
domovina se brani životom
i lepim vaspitanjem.