On kaže da pitanje priznanja Kosova nije dio dijaloga Beograda i Prištine.
“Umjesto toga, dijalog je usredsređen na normalizaciju odnosa, čime se odbacuje teoretski koncept o priznanju i stvar se fokusira na svakodnevne probleme i teme, na ono što utiče na živote ljudi”, rekao je Riker.
On je za “Politiku” naveo da priznanje neće preko noći promijeniti nečiji život, nego normalizacija situacije, tako da ljudi mogu da žive komfornije i bezbjednije, bez straha i da imaju priliku da poboljšaju svoje ekonomsko stanje i situaciju za svoju djecu i unuke.
“Tako mi vidimo rješavanje problema i to je postignuto u dijalogu“, rekao je Riker, navodeći da je Amerika priznala Kosovo, ali da razumije da postoje i drugačije interpretacije.
Riker smatra da je moguće da Beograd i Priština tokom ove godine primijene sve što je dogovoreno i postignu ostale dogovore, što je uslov za otvaranje pregovora Srbije i EU.
“Svjesni smo da je primjena uvijek najteži dio posla, ali smatramo da je moguće sve to uraditi…Primjena je naravno ključna, a zahtjevi su sasvim jasni, jer je Evropski savjet jasno iznio uslove za Srbiju i za Kosovo kako bi napredovali na evropskom putu. Te stvari nisu promijenjene“, rekao je Riker.
Na pitanje da li je on bio zadužen da tokom briselskih pregovora “pritisne” Hašima Tačija, a Ketrin Ešton Ivicu Dačića, Riker je rekao da je to “lijepa mitologija”.
“Kroz dijalog možemo da ohrabrimo obje strane i da im kažemo kakve su perspektive moguće. Mi nemamo sve odgovore, iako ljudi često od nas očekuju da imamo sve odgovore i da riješimo sve probleme. Mi to ne možemo, ali možemo da omogućimo ideje i iskustvo”, dodao je Riker.