– Dragi moji prijatelji i porodico. Meni je zaista žao, ali to više ne mogu da podnesem. Ili me neko zeza u školi ili se svađam sa mamom. Meni je stvarno dosta svega!!! Moja draga mama oprosti mi… znam da nećeš, ali… Molim te oprosti mi, ali ja ću se ubiti… I ti ćeš biti srećna i vesela, a ja ću goreti u paklu. Jako mi je žao – pisalo je na izgužvanom papiriću koji je majka 13-godišnje devojčice, učenice 2. Osnovne škole u Varaždinu, pronašla u kanti za smeće.
Za samohranu majku, koja je izuzetno vezana za svoju devojčicu, bila je to kap koja je prelila čašu. Ona proživljava maltretiranje u školi već godinama, a škola taj problem, uprkos učestalim prijavama, nije uspela da reši i na kraju je došlo i do eskalacije. Odlučila je zato o svemu javno da progovori.
– Ona je mirna, tiha, povučena i izuzetno osetljiva. Lako se rasplače i ne zna da se nosi sa nasiljem ni u fizičkom, ni u bilo kojem drugom obliku. Isto tako, poprilično je drugačija u odnosu na drugu decu. Ne zanimaju je odeća, selfiji i takve stvari. Voli stripove i već godinama uči japanski jezik. Činjenica da je drugačija i da je vrlo osetljiva uzroci su zašto su se dvojica malih nasilnika okomili na nju – ističe majka.
– Nasilje je počelo u drugom razredu. Jedan dečak, sin jednog poznatog sportiste, počeo je učestalo da je zadirkuje. Ona bi se na to rasplakala, što bi dovelo do novog zadirkivanja i tako unedogled. Budući da je taj dečak izuzetno popularan u razredu, i druga deca su pratila njegov primer i ubrzo je život u školi za nju postao pakao. S obzirom na to da je i kod kuće povučena, isprva nije želela sa mnom da deli šta se događa u školi, ali očito ju je to izjedalo, jer je počela da se menja. Povukla se u sebe i u svoj svet – dodala je ona.
Nakon što joj se napokon otvorila, majka je slučaj prijavila razredni koja je reagovala. Dečak koji je bio inicijator zadirkivanja, vređanja i omalovažavanja nekoliko puta je bio prisiljen da napiše pismeno izvinjenje i obeća da će prestati sa takvim ponašanjem. Nakon tri godine, njih dve su se preselile u Rijeku, a majka ističe da njena devojčica nikada nije bila srećnija. Nažalost, životne okolnosti su ih vratile u Varaždin, gde se sve nastavilo.
– Mom detetu gotovo svaki dan u školi ti dečaci govore da je glupa, da smrdi, da je niko ne voli i da je najbolje da se ubije. To joj govore otvoreno i bez imalo kajanja pred ostalima iz razreda i drugim učenicima iz škole za vreme školskih odmora, ali i tokom nastave, pred razrednom i nastavnicima, čak i u trenucima kad odgovara za ocenu. Iako puno uči i trudi se, ocene su joj drastično lošije, a svaki dan mi govori da se boji da ide u školu. Depresivna je i anksiozna, oseća krivicu zbog svega što se događa, iako nije ništa kriva i nedavno je to eskaliralo do toga da je počela da se seče skalpelom po podlaktici.
– Škola jednostavno ili ne zna ili iz nekog razloga ne želi da reši problem. Podnosila sam na desetine prijava, ali moje dete u školi i dalje svaki dan proživljava pakao. I ne samo to. Nakon što je gradski većnik Željko Bunić na moju molbu javno objavio šta se događa, psiholog škole je pitala moju ćerku zašto ja javno pričam o tom problemu. Direktor ipak tvrdi da nije reč o sistemskom zlostavljanju. Uopšte mi nije bitno hoće li ti dečaci biti kažnjeni. Želim samo da zlostavljanje prestane i da moja devojčica može bez straha da odlazi u školu – zaključuje potresena majka.