Marija Stanković, tridesetogodišnja doktorka, sa porodicom živi u rodnom selu Donje Dragovlje u opštini Gadžin Han. Na život bez autobusa, surove zime i gotovo pusto selo se navikla, ali to što ne može da nađe posao za koji se godinama školovala ne može da prihvati.
Slika impozantne Suve planine i Marije sa bliznakinjama Isidorom i Irinom gotovo da liči na reklamu za seosku idilu. Ali slika, već pet godina neiskorišćene diplome medicinskog fakulteta sa prosekom 9,57 ipak govori više o Marijinom životu.
“Nisam zamišljala da ću ovoliko dugo tražiti posao, mislila sam da ću, ipak, sa ovolikim prosekom odmah negde da uspem da se zaposlim”, kaže Marija za RTS.
Slala je dokumenta širom Srbije, zvali su je iz Beograda nekoliko puta prošle godine, uđe u uži izbor i nakon toga ništa.
“Spremna sam da radim bilo gde, samo da nađem posao”, poručuje nezaposlena doktorka.
U toku vanrednog stanja poziv iz Niša nije mogla da prihvati zbog prevoza, pa je volontirala u seoskoj zdravstvenoj stanici.
Marija kaže da medicinu neizmerno voli, želi da postane internista, ali nije u mogućnosti da finansira volontersku specijalizaciju, jer žive od muževljeve plate i dečjeg dodatka.
“Život na selu je mnogo lep i mnogo zdrav i odrastanje dece na selu mnogo zdravije nego u gradu. To svakako više nije prioritet, sad treba da se deca socijalizuju, da upišu nešto i van škole, nešto što žele, a to je odavde nemoguće, znam po sebi”, kaže Marija.
Od 956 nezaposlenih u Gadžinom Hanu, 24 je sa visokim obrazovanjem, jedini doktor medicine je Marija i to sa prosekom 9,57.