Agencija je Kusturici izrekla meru javnog objavljivanja odluke o
povredi Zakona o Agenciji, između ostalog i zbog toga što je kao
nekadašnji direktor Parka prirode „Mokra Gora“, potpisivao ugovore sa
svojom privatnom firmom „Lotika“, objavio je Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS).
I dok je Emir Kusturica tvrdio da ne postoji sukob interesa i da
nijednim ugovorom nije ugrožen javni interes, Agencija za borbu protiv
korupcije je zaključila upravo suprotno.
Jedan od članova Zakona za koje je Agencija utvrdila da je Kusturica
prekršio odnosi se na istovremeno vršenje više javnih funkcija bez
saglasnosti Agencije, a jedan na neprenošenje upravljačkih prava u
privatnoj firmi, kaže za Radio Slobodna Evropa Milica Stojanović, novinarka CINS-a.
„Deo u vezi sa sukobom interesa odnosi se na period kada je Emir
Kusturica bio direktor Parka prirode i kada je sa privatnom firmom, čiji
je vlasnik, potpisivao ugovore. Oni su bili uglavnom o izgradnji,
električnoj energiji i tako dalje. I takođe Park prirode je koristio
ugostiteljske usluge privatne firme Emira Kusturice“, rekla nam je Milica Stojanović.
Deo nepravilnosti koje je Agencija utvrdila odnosi se na period kada
je Kusturica postao predsednik Skupštine Parka prirode. Naime,
istovremeno je bio član Upravnog odbora Filmskog centra Srbije, a nije
za to tražio saglasnost Agencije, te nije upravljačka prava u svojim
privatnim firmama u zakonskom roku prebacio na treća lica.
U tekstu CINS-a navodi se da je, prema ugovorima koje je Kusturica
potpisivao kao direktor državnog Parka prirode „Mokra gora“, njegova
privatna firma trebalo da postane vlasnik dela novih objekata, dok bi
sve troškove materijala snosio Park prirode.
„U tim ugovorima, od 2012. godine, Park prirode i Kusturičina
firma ’Lotika’ potpisali su tri ugovora o izvođenju određenih
građevinskih radova na rezervoaru za vodu i skladištu za hranu i divljač
u sastavu Vizitorskog centra u Mokroj Gori. I po tim ugovorima
materijal za izvođenje tih radova trebalo je da obezbedi Park prirode
kao naručilac, a kada radovi budu gotovi trebalo je, na osnovu toga ko
je koliko uložio, da bude utvrđen udeo u vlasništvu nad objektom kako
izvođača, koji je bila Kusturičina privatna firma, tako i Parka
prirode“, kaže Milica Stojanović iz CINS-a.
U obrazloženju Agencije piše da je Kusturica ugrozio poverenje
građana u savesno i odgovorno vršenje javne funkcije jer je bio u
obavezi da izbegne poslovnu saradnju sa privrednim društvom „Lotika“
čiji je vlasnik i direktor.
U vlasništvu „Lotike“ je inače Drvengrad, kulturno-turistički
kompleks koji se nalazi na vrhu brda Mećavnik, u čijem podnožju je selo
Mokra Gora u opštini Užice, okruženo Zlatiborom i Tarom. Drvengrad je
poznat po održavanju međunarodnog filmskog festivala „Kustendorf“.
„Imajući u vidu da je Emir Kusturica bez sprovođenja postupka
javne nabavke, zaključio navedene ugovore sa svojim privrednim društvom
(…) kao i činjenica da Park prirode nije platio za izvršene radove
čija vrednost iznosi 29.470 evra, upravo ukazuje na to da je imenovani
zaključivanjem navedenih ugovora doveo sebe u sukob interesa i da je
javnu funkciju iskoristio za sticanje koristi za sebe i povezano lice“, navedeno je u obrazloženju koje se nalazi na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije.
Do Emira Kusturice nismo uspeli da dođemo jer, kako nam je rečeno, on već tri godine ne koristi mobilni telefon.
Radoje Andrić, koji se takođe pominje u odluci
Agencije u kojoj je navedeno da je Kusturica bio u sukobu interesa i
zbog toga što je Andrić, koji je bio zastupnik „Lotike“, prilikom
zaključenja navedenih ugovora, zasnovao radni odnos u Parku prirode
„Mokra Gora“, samo nam je kratko rekao da nema komentar na odluku
Agencije.
Nismo uspeli da dođemo ni do advokatice Aleksandre Kovačević,
koja je bila punomoćnica Kusturice u ovom postupku pred Agencijom, iako
smo u advokatskoj kancelariji u kojoj radi ostavili upit za komentar.
A pre devet godina Kusturica je za produkciju Insajder na pitanje da
li je u sukobu interesa imajući u vidu da je istovremeno vlasnik firme
„Lotika“ i direktor preduzeća koje je osnovala Vlada Srbije, rekao:
“Sve vaše doskočice, koje su meni vrlo simpatične, a vi posebno,
one se u stvari razbijaju o oblake. Znate kako oblaci imaju silu uzgona i
onu odozgo, sve ovo što vi govorite je zapravo nešto kroz šta smo mi
već prošli, pa i ta ideja po kojoj ja, da sam ja direktor javnog
preduzeća i da na toj teritoriji imam, a pošto sam d.o.o, a to je ta
srećna okolnost, što neko je to verovatno pretpostavio, znajući da ja
ovde gradim itd. Dakle, nema sukoba interesa.”
Međutim, u odluci Agencije piše da Kusturičini navodi nisu uticali na donošenje drugačije odluke.
„Mi smo za ovaj tekst pokušali da dobijemo eventualno nekakav novi komentar Kusturice ali nismo uspeli“, rekla nam je Milica Stojanović.
„A kada smo radili prošli tekst o Emiru Kusturici, mi smo ga tada
pitali i za postupak koji je u to vreme bio u toku u Agenciji i odovori
koje je on nama i Agenciji uputio su odprilike bili slični. Nama su
naravno bili kraći. Dakle, što se tiče sukoba interesa, Emir Kusturica
je tvrdio da ugovorima koje je potpisivao sa svojom privatnom firmom
nije bilo sukoba interesa, da javni interes nije bio ugrožen i da je
Park prirode zapravo stekao korist tim ugovorima“, objašnjava Stojanović.
Agencija za borbu protiv korupcije Srbije utvrdila da je Kusturica prekršio četiri člana Zakona o Agenciji
Kusturica je što se tiče vršenja dve funkcije tada za CINS rekao da
nije bio u obavezi da traži saglasnost Agencije zbog toga što nije
učestvovao u radu Upravnog odbora Filmskog centra Srbije i nije za to
primao naknadu, dok je za neprenošenje upravljačkih prava tvrdio da ih
je blagovremeno preneo na treća lica usmenim ugovorima koji su kasnije
pismenim ugovorima potvrđeni. Međutim, Agencija je zauzela stav da
usmeni ugovor ne može da bude osnova za prenošenje upravljačkih prava u
privrednom društvu.
CINS je u martu 2017. godine objavio istraživanje u kome je navedeno
da je Vizitorski centar (Nacionalni ekološki centar), objekat u
vlasništvu Parka prirode, građen bez građevinske dozvole i kako, šest
godina nakon otvaranja, nije imao upotrebnu dozvolu i nije radio.
Izgradnju Vizitorskog centra je najvećim delom finansirao tadašnji
Fond za zaštitu životne sredine novcem iz bužeta, kaže Milica
Stojanović, navodeći da je to državu koštalo 89,5 miliona dinara.
„Međutim, po CINS-ovom istraživanju, koje je objavljeno u martu
ove godine, do tog trenutka taj objekat, koji je imao i kapacitete za
smeštaj turista, nije radio jer nije imao upotrebnu dozvolu. On je tu
dozvolu dobio kasnije, u julu ove godine. Takođe, objekat je bio građen
bez građevinske dozvole, on je građevinsku dozvolu dobio dan pred
otvaranje. I takođe, za sve to vreme koliko taj objekat postoji, Park
prirode dobija subvencije i ukupan iznos tih subvencija od 2009. do
2016. godine iznosio je 130,85 miliona dinara. Dakle, isplate koje su iz
budžeta Republike Srbije išle ka Parku prirode“, navodi Stojanović.
Ona takođe naglašava da za sve to vreme, dok objekat u Parku prirode
koji je takođe bio namenjen prijemu gostiju nije radio, privatna firma
Kusturice drži turističko naselje Drvengrad i sve vreme posluje i prima
goste.
Park prirode „Mokra Gora“ je društvo sa ograničenom odgovornošću,
koje je osnovala Vlada Srbije u novembru 2005. godine, i koje upravlja
Parkom prirode „Šargan-Mokra gora“.
Emir Kusturica je podneo ostavku na mesto direktora Parka prirode
„Mokra Gora“ u februaru 2013. godine nakon što je, kako je tada
saopštio, Državna revizorka institucija (DRI) podnela prekršajnu prijavu
protiv njega zbog nenamenskog trošenja novca u “Mokroj Gori”. Promedbe
DRI su se odnosile na problematične javne nabavke i nepopisivanje
imovine i obaveza.
Kusturičino obrazloženje je bilo da ne želi da učestvuje u javnom
životu u kojem su „saobraćajni prekršaji“ na stubu srama javnosti, a da
se, prethodno, „nije ni dokazao prekršaj, niti zloupotreba položaja,
niti nenamensko trošenje novca“.
Nakon te ostavke postao je predsednik Skupštine Parka prirode.