Integritet izbornog procesa u Srbiji već je izuzetno ozbiljno narušen. Posmatrači CRTE su zabilježili pritiske na zaposlene u javnom sektoru, zloupotrebu rukovodećih položaja u institucijama, te slučajeve organizovanog dovođenja građana iz ranjivih grupa na potpisivanje. Osim pritiska na birače, vlast u Srbiji opredijelila se i za sistemske opstrukcije posredstvom diplomatsko-konzularne mreže.
„Obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije, najkasnije pet dana pre dana zaključenja jedinstvenog biračkog spiska, 3. oktobra 2026. godine u ponoć, mogu podneti zahtev da se u jedinstveni birački spisak upiše podatak da će na predstojećim izborima glasati u inostranstvu“, saopštilo je 11. septembra Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije.
Niz ozbiljnih propusta, zakonskih prekršaja i administrativne ćutnje, problem je s kojim se suočava Studentski pokret. Hiljade građana u dijaspori i dalje čeka na rješenja, suočeni sa zatvaranjem biračkih mjesta na svoju ruku, netačnim informacijama i pritiscima, kaže Aleksandra, studentkinja iz Beograda, članica Studentskog pokreta. U razgovoru za BUKU, ona ističe ključne, sistemske probleme i nepravilnosti.
„Osnovni problem je administrativna ćutnja i nedostupnost. Ambasade i konzulati u gradovima poput Londona, Berlina, Štutgarta i Frankfurta danima, pa čak i nedeljama, ne odgovaraju na imejlove i pozive. Stotine zahteva ostaje potpuno neobrađeno. Jedan od najdrastičnijih primera je Abu Dabi, gde prijave podnesene još 13. septembra i dalje čekaju obradu. Pod izgovorom ’nedostatka kapaciteta’, predstavništva u Brnu i Kopru samoinicijativno su odbila otvaranje biračkih mesta, iako je to isključivo u nadležnosti Republičke izborne komisije (RIK). Slično tome, Singapur je birače unapred uputio u Džakartu (udaljenost je skoro 900 kilometara)“, priča Aleksandra.
Dok osoblje u Londonu netačno tvrdi da registracija po mjestu prebivališta roditelja nije moguća, čime se direktno krši član 6. Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, lažne informacije o proceduri igraju posebnu igru. Birači redovno dobijaju dezinformacije da je njihov zahtjev „proslijeđen RIK-u”, a zakonska procedura nalaže slanje zahtjeva nadležnoj opštini, kaže naša sagovornica. Birači u dijaspori se vrte u krug između diplomatsko-konzularnih predstavništava i opštinskih uprava, dok odluke opština često uopšte ne stižu do građana, naglašava.
„Zabeleženi su i zabrinjavajući primeri direktnih pritisaka na birače u Milanu da bez jasnog objašnjenja promene grad u kojem žele da glasaju. Protivrečna obaveštenja stižu iz Hanovera i Hamburga, dok su birači iz Guangdonga i Hongkonga bez osnova preusmeravani u Peking. Kašnjenje je obeležilo sam start procesa, što najbolje ilustruje slučaj Havane, koja pored Kube pokriva i Dominikansku Republiku. Iako su pojedini građani počeli da primaju rešenja, ogroman broj ljudi je i dalje u potpunom mraku bez ikakvih informacija o statusu svojih prijava“, kaže naša sagovornica.
Uprkos brojnim preprekama, tromosti administracije i pokušajima obeshrabrivanja, dijaspora pokazuje nezapamćenu solidarnost i odlučnost. Kako poručuju organizatori, broj građana koji u ovom trenutku prolaze obuke za kontrolore najbolji je dokaz da volja za ostvarivanje biračkog prava ne može biti ugašena.
„Put do ovde nije bio lak, ali nismo odustali kad je bilo najteže, i nećemo ni pomisliti na to sada. Svi zahtevi zaprimljeni do 3. oktobra u 23:59 moraju biti obrađeni. Pobeda nam je bliža svakim danom, i odjeknuće celim svetom da studenti pobeđuju!”, poručuju iz Studentskog pokreta.
Ključni nalazi monitoringa medijskog izvještavanja posvećenog izborima koje je radila CRTA ukazuju na neuravnoteženu zastupljenost i negativan ton prema opoziciji. Period posmatranja bio je 14 – 20. septembar.
“Predstavnicima vlasti pripalo je čak dve trećine ukupnog medijskog vremena na posmatranim nacionalnim televizijama (RTS, Pink, Prva, Happy). Skoro svaka druga sekunda posvećena opoziciji ima negativan prizvuk. Opozicioni akteri su pretežno izloženi diskreditaciji”, tvrdi CRTA.
Iako je “Studentska lista – Studenti pobeđuju” dobila najviše prostora među opozicionim akterima (42% opozicionog vremena), ona je ujedno i najnegativnije predstavljena – čak 91% vremena posvećenog njima bilo je u negativnom tonu, bez prilike za direktno obraćanje, navodi se u izvještaju.
“Aleksandar Vučić zauzima 46% vremena opredeljenog za sve političke aktere, što je dve trećine vremena vlasti. O njemu se izveštavalo pretežno u neutralnom (72%) ili pozitivnom tonu (27%). Medijski disbalans je na RTS-u bio još izraženiji, sa odnosom od 82% vremena za vlast prema 18% za opoziciju, uz pretežno negativno izveštavanje o glavnim opozicionim akterima”, navodi CRTA.