Drugi ozbiljan razlog, kako navodi Sputnjik, je bezbednosni, zbog aspiracija Albanaca, ali i Turaka ka grčkoj teritoriji. Taj potratl citira reči Dušana Janjića iz Foruma za etničke odnose, koji kaže da se iza pregovora o imenu Makedonije našlo i pitanje priznanja Kosova.
Janjić napominje da jVašington i NATO-a u okviru nove politike Donalda Trampa, jačaju svoj pritisak i u ekonomskom i političkom smislu. On ističe da je Trampu jedan od prioriteta jačanje Amerike na Balkanu i potiskivanje Rusije pa je sigurno da će NATO ući u tu ulogu.
“Sadašnje Vlade Makedonije i Grčke žele da reše problem koji imaju, jer ne možete biti član NATO-a ako imate problem sa nekom od članica. To što postoji snažna opozicija, neće ništa promeniti, kao ni same demonstracije desnice u Grčkoj”, uveren je Janjić, uz napomenu, da ti događaji mogu samo da povećaju cenu koju će Grčka tražiti od Amerike za ovu, kako je rekao “uslugu”.
Na pitanje zašto bi Grčka priznala Kosovo baš sada, Janjić kao odgovor navodi nekoliko razloga: ekonomsku pomoć koju bi dobila od Amerike i veoma bitan bezbednosni aspekat.
“Grčku su toliko ekonomski pritisle EU i Nemačka, da ona ne može da diše. Atina sad traži prostor u kome bi sebi, između ostalog, mogla da olakša i ekonomsku situaciju. Grci su sve političke procese do sada završavali vrlo pragmatičnom izračunatom cenom. Nema razloga da to ne bude i ovoga puta. Druga stvar je sama bezbednost Grčke. Ako se ne zatvori pitanje Makedonije, otvara se albanska pretenzija, a ona targetira i Epir, odnosno deo Čamerije (oblast naseljena Albancima). Grci će i zbog toga hteti da zatvore ovo pitanje. Treća stvar je Turska, jer je grčkom nacionalizmu prvi neprijatelj ta zemlja. Grci vide da su pozicije Turske poljuljane u NATO-u, a njima je saradnja sa Amerikancima dragocena zbog odbrane statusa zamrznutog konflikta na Kipru. Sve ovo Grci moraju da rešavaju uz pojačanu saradnju sa Amerikancima, jer su i Turci i Grci u NATO alijansi”, napominje Janjić.
Sagovornik Sputnjika smatra i da ne bi smelo da se zaboravi da u Grčkoj radi stalno ili privremeno oko 700.000 Albanaca, a da je njih još oko 150.000 u kretanju na relaciji Makedonija – Kosovo – Albanija -Grčka. To je, po njegovim rečima, jaka dijaspora, tačnije lobi, a javnost Grčke ih je u poslednjih desetak godina prihvatila kao činjenicu. Janjić kaže da bi priznavanje Kosova od strane Grčke za Ameriku bilo ogromna usluga.
Saša Borojević, spoljnopolitički komentator, podseća na dokument agencije CIA, u kome je novčano izvedena vrednost Kosova u odnosu na Srbiju. U tom dokumentu, kako navodi, piše da Kosovo sa svim rudnim bogatstvima vredi oko 500 milijardi dolara, dok ostatak Srbije sa Vojvodinom, negde oko 200 milijardi.
“Americi je, u ovom segmentu, bilo izuzetno bitno da isfinansira grčke dugove kako bi uspeli kroz Kosovo da naprave Veliku Albaniju, a to je nešto čega se Grci i te kako plaše. Jer kada priznate Makedoniju sa većinskim albanskim stanovništvom, vi sutra imate problem da će Velika Albanija tražiti i deo Grčke”, navodi Borojević.
U slučaju da se desi da Grčka, kao najveća pravoslavna država u ovom regionu, pod pritiskom ili odlukom njihove vlasti, ipak prizna Kosovo, Borojević smatra da bi to značilo razbijanje velikog pravoslavnog bloka. A to bi, kako kaže moglo da ugrozi i njihovo poslovanje sa Kinezima, s obzirom da je ova država kupila luke u Grčkoj, a i finansira brze pruge ka Srbiji.
Podsetimo, pregovori oko imena Makedonije ušli su, prema izjavama zvaničnika iz Atine i Skoplja, u završnu fazu, a o tome bi konačan sud trebalo da daju dve suprotstavljene strane. Njima u tome pomaže specijalni izaslanik, američki diplomata Metju Nimic, koji je poslednjih dana intenzicvirao posete Makedoniji i Grčkoj.
Na celokupan tog pregovora svakako da ima uticaja i Strategija EU za proširenje na Zapadni Balkan koja će danas biti predsatvljena u Briselu, a u kojoj se, kako je do sada objavljivano u medijima, “lome koplja” oko formulacije rešavanja odnosa Beograda i Prištine.