“Nemamo svest o sopstvenim pravima i o tome da je ovaj naš život samo naš i da ne sme da služi nekim drugim životima. Ali sve ovo je moguće prevazići. Nešto će se desiti. Dogodiće se obrt, samo ako se napravi jedna kritična masa ljudi koji žele taj obrt. Ako ste okrenuti bensedinima – nema ništa od svega toga. Najmanje ljudsko protivljenje je već veliki čin. Ljudi bi morali da počnu da se protive očajnom životu i da prestanu da se plaše. Kad oligarhija na vlasti vidi nekoga ko je slobodan, ne plaši se, kaže u lice sve što vidi svojim očima, svojim jezikom, oni su slabi. A mi se plašimo nekih stvari mnogo više nego što one to zaslužuju”, istakao je on u intervjuu za novi broj Nedeljnika.
Prema njegovoj oceni, u vreme Nade Popović Perišić, ministra iz SPS-a, stanje u kulturi bilo je bolje nego danas.
“Zapanjen sam činjenicom da ova država uopšte ne shvata smisao kulture. Država koja se izdaje za branitelja srpske nacije, za nacionalističku u krajnjoj liniji, uopšte ne haje za ono što čini esenciju jedne nacije – a to je kultura”.
Vučić je jedan mali, sitan igrač koji se hvali
Goran Marković je prokomentarisao i aktuelni politički čas u predizbornoj Srbiji.
Film “Vučić i ja” bi izgledao potpuno drugačije nego “Tito i ja”.
“Ne verujem da će Vučić izgubiti izbore, ali mislim da će ovi izbori biti njemu poruka da je došlo do kraja i da će grdno nadrljati ako nastavi sa ovakvim pritiskom na ljude”, objasnio je Marković i rekao da bi hipotetički film “Vučić i ja”, izgledao dosta drugačije od njegovog autobiografskog filma “Tito i ja”:
“Kult ličnosti koji Vučić gradi je jedna prilično lična inicijativa i dosta je amaterski. Za Tita je radio jedan ogroman državni aparat. Dior je dolazio u Beograd da mu šije odelo. Vučić je jedan mali, sitan igrač koji se hvali. Pokušava da zagluši ljudima uši samim sobom. Sve je to diletantski – kao i njegovo društvo”, ocenjuje poznati režiser.
Kao jednu od retkih svetlih tačaka na srpskoj političkoj sceni, Goran Marković je izvojio Sašu Jankovića:
“Zaštitnik građana je jedna od retkih svetlih tačaka u ovoj zemlji. Ponekad se bojim da će posustati, da će klonuti ili da će se uplašiti. Koliko vidim nije. On čak ima dovoljno mudrosti da radi polako te stvari. Ne pravi cirkus. Ne pravi od toga hranu za sopstveni ego – što je vrlo bitno”