„Kad je kuća u plamenu, domaćin prvi stiže da gasi požar, da pomogne, teši ukućane, da se prosto tu nađe, da plače sa komsijama, da podeli bol…Svi smo bili tamo tih dana i noći. I nismo videli ni predsednika, ni premijerku, ni gradonačelnika. Nikog“, napisao je Kesić.
Kako kaže, nisu našli za shodno da donesu cvet, uplašili su se mogućih političkih implikacija ponekog mrkog pogleda ili zvužduka, možda i osetili grižu savesti zbog nečega.
„I zato je apsolutno nebitno da li se predsednik ušunjao u školu sedam ili 10 dana kasnije da se alibi upiše u knjigu žalosti i da bi ga neko alibi fotografisao, jer to nije alibi. Niste predsdniče bili tu kad je trebalo. I to najbolje govori o tome kakav ste domaćin. Baš me briga da li je slika prava ili lažna. Vi ste lažni“, rekao je Kesić.
„Kad je kuća u plamenu, domaćin prvi stiže da gasi požar, da pomogne, teši ukućane, da se prosto tu nađe, da plače sa komsijama, da podeli bol…Svi smo bili tamo tih dana i noći. I nismo videli ni predsednika, ni premijerku, ni gradonačelnika. Nikog“, napisao je Kesić.
Kako kaže, nisu našli za shodno da donesu cvet, uplašili su se mogućih političkih implikacija ponekog mrkog pogleda ili zvužduka, možda i osetili grižu savesti zbog nečega.
„I zato je apsolutno nebitno da li se predsednik ušunjao u školu sedam ili 10 dana kasnije da se alibi upiše u knjigu žalosti i da bi ga neko alibi fotografisao, jer to nije alibi. Niste predsdniče bili tu kad je trebalo. I to najbolje govori o tome kakav ste domaćin. Baš me briga da li je slika prava ili lažna. Vi ste lažni“, napisao je Zoran Kesić na društvenim mrežama