„Puni smo k' brod, ali mi se svojim skromnim bogatstvom ne razmećemo, već nastavljamo da vredno radimo za sve nas, investiramo u naše ljude, čuvamo našu decu i njihovu bolju budućnost! Bitna su ulaganja u naše porodične poslove i mi nastavljamo da to činimo. A ti, narode moj verni, ništa više ne treba da brineš, jer smo i tebi ostavili da imaš svega: od brašna i pirinča do sardina, već sam sve rek'o na tu temu, da se ne ponavljam. Uglavnom, nećeš biti ni gladan ni žedan, narode moj verni, ali moraš biti spreman da se i ti malo žrtvuješ za budućnost u koju verujemo. A ja te samo posmatram: preko TV prijemnika, telefona, iz frižidera, rerne, ormana, šifonjera, ma nema gde me nema! Ali, nisam ja ovde bitan, već ti, narode moj verni. Ja ću biti i proći, ali ti ćeš narode, kad ostaneš sam sa sobom, videti kako će ti biti sa nekim drugim umesto mene. Niko neće biti toliko lud da se tako kao ja žrtvuje za narod. Pa, ja sam već nekoliko puta poginuo za narod, što u ratu, što u miru, ali sam uspeo da preživim, a samo ja znam kakve sam muke prošao, tako je možda još samo Hristu na krstu bilo! Ali, ni tada nisam pomislio da te, narode moj verni, zamenim za neki drugi, bolji narod, koji bi bio bar malo više zahvalan za sve što činim za tebe. Mogao sam ja da izaberem i neki drugi narod, al' nisam, pa je red da i ti sada malo više veruješ u mene!“, poručio je Aleksandar Vučić, kandidat koalicije „Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve“ na izborima za predsednika Srbije, u autorskom tekstu za beogradske provladine tabloide.
„Mi nikada više nećemo da ratujemo, ali ti, narode moj verni, uvek moraš biti spreman k'o zapeta puška da radiš kao da ćeš sto godina živeti, a pripremaš se kao da će sutra rat. Nije to lako, ali meni je mnogo teže nego tebi: mene za sve rane moga roda zaboli....i duša i srce, što kaže pesnik, da ne mislite da sam to ja izmislio. Umem i ja sam da izmišljam svašta, ima tu čitav tim naših ljudi koji smišljaju i izmišljaju razne stvari za dobrobit mog vernog naroda. I tako smišljajući i izmišljajući, preko noći sam osedeo, ponekad noću nemirno spavam, probudim se i onda stojim pred ogledalom, a pitanja sama naviru: ko sam sebi, šta sam tebi, narode moj verni? Da li sam još uvek onaj stari? Da li ću imati s kim da ostanem mlad, ako svi ostarite k'o i ja? Šta mi je sve ovo trebalo? Da li sam još prošli put trebao da se 'besim o prvi luster? Da li su zbog toga svuda oko mene, kud god da krenem, na plafonima postavljene plafonjerke? Da li sam postao obešenjak? Bože sačuvaj kakva me sve pitanja spopadnu! I kako da čovek ostane normalan? Teško! Ali, ja ne dam sam uspeo, već sam postao nenormalno dobro normalan. A pomoći ću i vama da to isto postanete u ovo doba moje nove normalnosti“, istakao je Vučić, a zatim uputio snažnu poruku građanima Srbije za izbore 3. aprila.
„Bog je visoko, a Rusija daleko, ali mi zajedno možemo sve i svašta da smislimo i izmislimo. Mi kao mali treba ispod kamena da se prikrijemo, jer sve se menja sem kamenja. A mi smo baš tu, uz pomoć naših digitalnih urođenika, već stvorili naš mali veliki svet o kome smo do juče samo mogli da sanjamo, a sada još samo treba da ga održimo. Moje je da kažem šta ćemo da radimo, a tvoje je, narode moj verni, da uradiš ono što ja budem rekao, a ne da veruješ u kojekakve besmislene priče. Ja sam čovek koji ne priča bajke, već ih lično stvaram! Dosta sam se ja razne demagogije naslušao i načitao, došlo je vreme za totalni zaokret: za nešto radikalno bolje i luđe nego što možete i zamisliti. Budimo realni, tražimo nemoguće, govorili su naši zenitisti. I da opet citiram naše pesnike, moramo se i mi menjati, a ja se već menjam: sutra ću baciti lekove i tablete, naći ću mir u sebi, kreće moje doba, do sad je bilo samo proba!“, poručio je Vučić.
Tekst je satiričnog karaktera
