Kanda Kodža i Nebojša (KKN) trenutno je jedan od najusviranijih i najpopularnijih bendova u regionu. Sviraju već trideset godina, njihov sound je bolji nego ikada, a energija na njihovim koncertima jača nego ranije. Tokom svoje karijere žanrovski su eksperimentisali. Pjesme su stvarali koristeći različite muzičke stilove, ali na kraju je prevladao pravi i iskreni rokenrol zvuk. Prije par mjeseci izašao je njihov kompilacijski album POPIS sa pjesmama iz prethodnih albuma koje su ponovo odsvirali i aranžirali, a isti su objavili i na vinilu.
KKN će obradovati Banjalučane svojim nastupom koji će se održati 10. novembra u velikoj sali Banskog dvora s početkom od dvadeset časova. Ovaj koncert organizovan je u okviru "Ok Fest Karavana" i biće poseban jer će ga bend odsvirati na akustičnim instrumentima. Napominjemo da je zbog mjera uvedenih zbog korona virusa broj mjesta znatno smanjen.
Povodom nastupa u Banjaluci razgovarali smo s frontmenom benda KKN Oliverom Nektarijevićem i saznali više o njihovim trenutnim angažmanima i planovima.
Zdravo Olivere. Kako se ti snalaziš u ovom vremenu epidemije, virusa i društvene distance? Distanciraš li se?
Umereno. Tako mi se čini. Trudim se da budem umeren u svim segmentima života. Sumnjam da mi uvek ide od ruke, ali imam utisak da često dajem sve od sebe. Nikad nisam nešto voleo rukovanja, ali viđanja jesam, tako da se uglavnom viđam najnormalnije, a sad imam odličan izgovor da se ne rukujem. Mislim da nekim ljudima to moje zaziranje od rukovanja i potreba da se nekako drugačije pozdravljam nisu uvek bili najjasniji. Meni je jasno samo da često imam neki otpor prema rukovanju, ali ne umem tačno da objasnim zbog čega. A naviku da često perem ruke imam od malena.
Poštuješ li sva ta pravila?
O nekim pravilima mislim sve najbolje. Potpuno su mi na mestu, i što se mene tiče, mislim da je odavno trebalo da postoje. Recimo, oduvek sam želeo da u raznoraznim redovima na javnim mestima neko stoji što dalje od mene. Otkad postoji to pravilo od nekoliko metara, mnogo bolje podnosim čekanje u redu. U prodavnici, u banci, u pošti, svuda. Uvek sam se užasavao osećaja da mi po tim redovima neko diše u vrat.
Plašiš li se ove situacije, misliš li da je sve tako opasno kako se govori?
Na svakom koraku nalećem na stručnjake koji sve znaju i nesebično tupe u vezi sa tim. Svaka im čast, ali ne bih želeo da budem jedan od njih, tako da ne bih da se pravim mnogo pametan i da govorim o stvarima o kojima nemam pojma. Tu i tamo pročitam nešto na nekom medicinskom sajtu, uvek ima novosti, istraživanja traju, podaci se menjaju. Ljudi umiru, niko normalan to ne može da ignoriše.
Da li te iritira ovolika madijska halabuka oko virusa i može li čovjek pobjeći u neki svoj mikro svijet od svega toga?
Ja ni ne znam da postoji medijska halabuka. Možda već jesam u svom mikro svetu. Ali iritiraju me neke zabrane i vređanje inteligencije i logike. To što je, recimo, 24 – 7 prodavnicama znatno skraćeno radno vreme, prkosi svakoj logici. To je kompletan idiotizam. Zašto da rade normalno i maksimalno se smanje mogućnosti da se prave gužve, kad mogu da se ograniče na, recimo, šestočasovno radno vreme i da garantovano imaš gužvu non–stop. Pa onda one fore sve je dozvoljeno do izbora ili otvaranja tržnog centra, a dan posle kreću zabrane. Jbt. Kao neko konstantno vaćarenje i šibicarenje, cenkanje na pijaci. Katastrofa. Inače, ne želim da uvredim ljude koji vole da se cenkaju na pijaci. Cenkanje nije moj fah, ali nemam ništa protiv cenkanja na pijaci. Samo, kad se državne institucije koje bi trebalo da drže bar malo viši nivo od pijačarskog, cenkaju gore od najgorih pijačara, pa izvinite, to je užas. Pritom ne želim da vređam pijačare, nego samo one vaćaroše među pijačarima. One što vraćaju skraćeni kusur i podvaljuju lošu robu.
Negdje početkom ove godine imali ste svoj koncert u Banjaluci i bio je jako posjećen. Da li vam je ta svirka po nečemu ostala u posebnom sjećanju?
Mislim da smo po prvi put uspeli da dođemo u grad na vreme i da se ljudski naspavamo i odmorimo pre koncerta. Čini mi se da je zbog toga bio baš dobar. A i zbog publike. Još više.
Ima li nešto specifično što te veže za Banjaluku?
Tamo imam verenicu. Doduše, dugo je nisam video, ali koliko se sećam, pre jedno deset godina smo baš bili nešto dobri. A imam i mnogo dobre, drage ekipe.
Evo sad u okviru OK fest Karavana dolazite u Banjaluku, imaćete akustičnu svirku? Da li ste ranije radili takve koncerte i ima li nešto po čemu će se ova svirka razlikovati od svirke sa električnim instrumentima?
Jesmo, radili smo. Razlikovaće se po gitarama, one su akustične. A Vlada bubnjar svira snopovima, a ne palicama, pa se malo više umori. Zvuk na tim svirkama je nekako totalno kamerni. Atmosfera ume da bude baš čudna, čak nekako kabaretska, što meni nije toliko blisko, pa mi bude zanimljivo, imam osećaj da ulazim u nešto nepoznato. Nekad prija, nekad ne.
Da li ćete vaša lista pjesama biti obogaćena nekim pjesmama koje niste svirali ranije?
Ne verujem. Ali ima stvari koje smo svirali baš veoma davno. Plaše dečake, i tako to.
Objavili ste ove godine svoj kompilacijski album Popis. Interesantno je da se tu radi o starim pjesmam koje niste samo masterizovali nego ste ih ponovo odsvirali. Koliko je tu bilo posla i odakle ideja da se baš na taj način posvetite starim pjesmama?
Hteli smo da zazvuče drugačije. Posebno one za koje smo smatrali da na albumima nisu ispale onako kako smo želeli. Hteli smo i da ih sve odsviramo na jedan, dva, tri, ceo bend odjednom. Snimali smo dva, tri dana po sat, dva, koliko se sećam.
Da li je razlog tome što niste bili zadovoljni zvukom i aranžmanima od ranije?
Da. Jednim delom. Za dosta stvari.
Album ste štampali i na gramofonskim pločama. Koliki je tiraž i šta vas je inspirisalo da album objavite i na takvom nosaču zvuka?
Ne znam tiraž, ali znam da nije bio veliki. Mislim da je sve otišlo, ili je možda ostalo par komada. Mislim da će da se pravi još, ali nisam sto posto siguran. Odrasli smo na pločama, eto to je.
Od početka karijere KKN se dosta žanrovski promijenio. Danas, može se reći, imate jak rokenrol zvuk i ne lutate mnogo u druge stilove. Kako to da odmah niste krenuli u taj rok đir? Možda bi vaša popularnost bila veća jer neke pjesme koje ste svirali ranije dosta su eksperimentalne i nisu mnogo komercijalne?
Uvek smo pratili srce. Bili verni nekim višim silama. Radili iz ljubavi, bez nekih kalkulacija. Pa tako i sad. A i u buduće, nadam se. Mislim da je za nas to jedini način. Kad bi se to promenilo, sumnjam da bi mogli da postojimo. Kao bend, a i kao ljudi.
Ima li na pomolu neki novi studijski album? Radite li na novim pjesmama?
O, da. Sa zadovoljstvom. Ja sam nešto pizdeo u poslednje dve godine, bio u kreativnoj krizi, imao osećaj da sam se ispucao na poslednjem albumu, ali letos je odjednom krenulo i već nam je novi album na vidiku. U magli, ali se vidi. Taj kreativni proces je malo kao da ideš kroz maglu. Ali ume da bude i težak. Tako zamišljam porođaj. A magla nije teška. Magla je laka. A ja obožavam maglu. Da je neko prodaje, odmah bih je kupio. Uvek mi je bila čudna ona izreka da kad neko radi nešto bezveze, kao, prodaje maglu. Ko misli da bi bilo lako prodavati maglu bukvalno, neka se javi. Ja bih kupio maglu svaki dan, za ceo moj vidokrug, na jedno sat, dva dnevno. Dajte mi magle za ceo vidokrug, na sat i po. Pošto?
Na stejdžu pomalo podsjećaš na Džim Morisona. Da li ćeš nastaviti furati "old school" fazon i dalje, možemo li očekivati neki rock and blues albumu?
Hvala. To mi je već neko rekao i bilo mi je čudno, jer je Rastko mnogo ličio na pevača Dorsa. Ja nisam. Možemo. Mislim da će biti dosta toga na novom albumu.
Nadaš li se da će ovo s pandemijom uskoro prestati i kakvi su tvoji radni planovi, hoćeš li raditi neke koncerte s ograničenim brojem publike, planiraš li nekakve on-line koncerte ako opet bude lokdaun?
Preko neta, ne. Ne verujem. Ako neko iz benda baš bude insistirao, možda mu i učinim. Ali, mislim da te stvari nikome od nas ne leže. Naprotiv. Možda nastavim da pišem nešto što sam započeo. Trebalo bi i bez lokdauna, ali lokdaun će definitivno da mi obezbedi vreme za to. Užasno mi je i da pomislim na lokdaun. Ako bude lokdaun, ja ću u nokdaun.
