Oni su visoko zato što mi klečimo, natpis je na ulazu u jednu staru atinsku kafanu.
Kolijevka demokratije ovih dana muku muči sa dugovima i kreditima, teškom finansijakom krizom. Sve ove promjene prate burne reakcije građana.
Protesti su tako svakodnevnica Grčke.
I pored vrlo teške situacije u zemlji protesti u BiH su tek incidentni.
Građani se ustručavaju iskazati svoje mišljenje u bilo kom obliku, nadajući se valjda spasenju od nebeskih ili vanjskih sila.
A njih nema
Kaže mi prij neki dan frizerka, vrijedna žena, razočarana predizbornim tlapnjama, …kaže, e, da barem hoće doći neko ko će da pokrene ovu zemlju.
Morao sam je razočarati.
Rekao sam joj da se to neće desiti.
Taj neko je u svima nama.
Treba prethodno da pokrenemo to neko u nama.
Većina, koja je sada niko i ništa, treba da se natjera da postane neko i nešto.
Da vrati sebi dostojanstvo. Da počne da se cijeni.
Tek tada će se i oni koji na izborima postanu neko i nešto bojati nas, i ustručavati se, neće nas tretirati kao što sami sebe tretiramo- kao da smo niko i ništa.
Postanimo neko i nešto rođaci. To je tako lako. Biti neko. To je tako ljudski i veličanstveno.
Onda neće trebati da dolazi niko. Jer svi ćemo biti nešto.
I taj potrebni Neko…
Dobro me ošišala….