Ovo su samo neke od Tolstojevih mudrosti:
– Često čujemo kako mladost kaže: ne želim da živim razumom drugoga, hoću da razmislim sam. A čemu razmišljati o onome što je poznato. Uzmi ono što je gotovo i idi dalje. U tome je snaga čovečanstva.
– Čovek je kao razlomak, čiji je brojilac ono što on jeste, a imenilac ono što misli o sebi. Što je imenilac veći, razlomak je manji.
– Daj više odmora jeziku nego rukama.
– Dobrota odoleva svemu, a sama je neodoljiva.
– Govori samo o onome što ti je jasno, inače šuti.
– Lična sreća nije moguća izvan društva, kao što život biljke nije moguć ako je istrgnuta iz zemlje i bačena na besplodni pesak.
– Ljudi se dele u dve grupe: jedni prvo misle, a zatim govore i rade, drugi prvo govore i rade, a tek zatim misle.
– Mozak besposlenog čoveka je omiljeno prebivalište đavolovo.
– Ne treba se stideti nikakvog posla, pa ni najodvratnijeg; treba se stideti samo besposlenog života.
– Ne uznemiravaj nikad drugoga onim što možeš sam da uradiš.
– Nema Boga za onoga ko ne zna da ga nosi u sebi.
– Nikad ne slušajte one koji loše govore o drugima, a dobro o vama.
– Ono što je prošlo više ne postoji, ono što će biti još nije došlo. Pa šta onda postoji? Samo ona tačka u kojoj se sastaju prošlo i buduće. Eto, u toj tački je sav naš život.
– Plod niče iz semena, a dela iz misli.
– Prava naslada nije u tome da nađeš istinu, već da je tražiš.
– Prava snaga čoveka nije u nagonima već u nepokolebljivoj, spokojnoj težnji prema dobru koje čovek određuje u mislima, izražava u rečima, i sprovodi u delima.
– Prestani da govoriš onog trenutka kad primetiš da se sam uzrujavaš ili da to čini onaj kome govoriš.
– Razum me nije ničemu naučio; sve što znam otkrilo mi je srce.
– Retko ćeš se pokajati zbog onoga što si prećutao, a veoma često ćeš se pokajati zbog onoga što si kazao, i još češće bi se kajao kada bi znao sve posledice svojih reči.
– Samo su dva izvora ljudskih poroka: lenjost i praznoverje, i samo su dva dobročinitelja: rad i um.
– Sve misli koje imaju velike posledice su jednostavne.
– U šahu, kao i u životu, primećujemo svoje greške tek kada ih drugi iskoriste.
– Uzrok mnogih nesreća leži na dnu vinske čaše.
– Većina muškaraca traži od svojih žena vrline kojih se oni sami ne pridržavaju.
– Večna ljubav je nemoguća, isto kao što ni sveća ne može da gori večno.
– Vreme je da prestanemo da čekamo iznenadne darove života, već sami treba da stvaramo život.
– Zadovoljstva bogataša stvaraju se suzama siromaha.
– Zloba ljudska uvek polazi od nemoći.
– Znanje je tek onda znanje kad je stečeno naporom vlastite misli, a ne pamćenjem.
Izvor:
mudremisli.net