Novi film Pedra Almodovara „Koža u kojoj živim“ sa Antonijom Banderasom i Elenom Anajom u glavnim ulogama osvojio je ove godine četiri nagrade „Goja“ koju dodeljuje španska Filmska akademija. Eleni Anaji pripalo je priznanje za najbolju žensku ulogu, a Žean Kornet dobio je nagradu za glumačko otkriće godine upravo u ovom filmu.
Almodovarovo ostvarenje uvršteno je u program ovogodišnjeg FEST-a u Beogradu. Ono što je, međutim, manje poznato jeste podatak da je scenario pisan prema motivima romana francuskog spisatelja Tjerija Žonkea „Tarantula“ koji je upravo ovih dana objavila Čarobna knjiga u prevodu Ive Brdar i Jovane Papović. Roman „Tarantula“ se sastoji od tri priče koje autor plete naizmenično, kao paukovu mrežu, a na čijem se samom kraju otkriva povezanost među likovima.
Rišar Lafarg je poznati specijalista za estetsku hirurgiju. Međutim, niko ne zna da je mlada žena, u čijem prisustvu ga ponekad viđamo, zapravo njegov zatvorenik. Rišar tera Evu na prostituciju na luksuznim pariskim žurkama, gde posmatra kako mušterije postupaju sa njom, i uživa u njenoj patnji i gađenju prema životu koji joj je nametnuo.
Aleks Barni je upravo izvršio pljačku. Ubio je policajca, a i sam je ranjen. On mora da se sakrije, jer ga traže. Na njegovu žalost, tokom pljačke, neko je skinuo fantomku sa njegove glave, i sigurnosna kamera je snimila njegovo lice. Aleks je spreman na sve kako bi izašao iz ove mučne situacije. Seća se svog starog druga Vensana za koga misli da bi sigurno znao kako da postupi.
Jedne noći, Vensan Moro odlazi da se provoza na svom motoru. Međutim, u jednom trenutku shvata da ga prate. Pokušavajući da se otarasi osobe koja ga prati, on se gubi u šumi. Misteriozna osoba ga sustiže. Prošlo je četiri godine otkako je nestao. Postepeno Žonke otkriva da je Vensanov kidnaper zapravo Rišar čiju je ćerku pre nekoliko godina Vensan silovao i zbog čega se ona sada nalazi u psihijatrijskoj bolnici.
Delo Tjerija Žonkea (1954-2009) do sada je bilo nepoznato čitaocima. On je proslavljeni francuski autor i jedan od glavnih predstavnika neo-krimi romana koji spaja crnu hroniku sa političkom i društvenom satirom. Nakon studija filozofije, Žonke radi u gerijatrijskom domu gde se svakodnevno susreće sa smrću.
Ovo iskustvo ga inspiriše da napiše svoje prve krimi romane ( „Pamćenje u kavezu“, „Zver i lepotica“, „Moloh“, „Moj stari“ ). Autor je preko pedeset priča, dvadeset romana, nekoliko pozorišnih i radio-drama, scenarija i scenarija za stripove. Dobitnik je mnogobrojnih nagrada (Trophée 813, Prix Mystere, Prix Littéraire de la Ville des Sables-d’Olonne). Tjeri Žonke je preminuo 2009. godine ostavivši iza sebe nezavršeni roman Vampiri.