Neš ima 38 godina i bogato NBA iskustvo, ali iako je svih 16 sezona
proveo u ozbiljnim klubovima (Finiks, Dalas), nije uspeo da se domogne
ni velikog NBA finala.
Poslednju priliku on će imati u ekipi koju
predvodi Kobe Brajant. Neš je dva puta bio MVP regularnog dela lige, a
sa oba kluba stigao je do finala konferencije (ukupno 4). Razmena je
organizovana kao sign-and-trade.
U zamenu za Neša Lejkersi su
Finiksu dali čak četiri draft pika – one iz prve runde 2013. i 2015, kao
i one iz drugog kruga 2013. i 2014. godine.
Iako to znači da
su se praktično odrekli mladih talenata u naredne 2-3 godine i to za
momka od “svega” 38, purpurno-zlatni računaju na to da je upravo
dugokosi Kanađanin kockica koja nedostaje da sadašnji Lejkersi napadnu
titulu koliko sledećeg juna.
Prethodnih dana za Neša su se žestoko interesovali bivši tim Dalas, Njujork Niksi,
kao i Toronto, čiji su čelnici donekle u šali računali na patriotizam.
Ispostavilo se da je Dalas nesvesno pomogao Lejkersima, jer im je prošle
sezone u razmeni za Lamara Odoma oslobodio prostor iz kojeg će platu
dobiti Neš, pa nisu morali da u zamenu daju igrače, već samo pikove sa
drafta.
Ukoliko bi dolazak Neša doprineo, kako se nagađa, da
Lejkersi ponude Orlandu Bajnama u zamenu za Dvajta Hauarda (a to je
relativno prihvatljiva varijanta i za Medžik), tim iz Los Anđelesa bi
imao i dodatnu korist od ovog trejda.
Za Neša je ovo sa više
strana bila daleko najbolja varijanta, i može se reći da je uspeo upravo
u onome što je želeo. Ne samo da će biti u ozbiljnom timu koji odmah
može da napadne titulu, nego i bliže porodici.
Stiv Neš – šesnaest sjajnih godina
Momak sa zapadne kanadske obale (rođen je u Johanezburgu, ali mu
se porodica brzo doselila na kanadski zapad, ne zadržavajući se dugo na
jednom mestu) aktivno se bavio većim brojem sportova, a i danas je jedan
od najvećih fudbalskih fanatika među NBA igračima, dobro je poznata
njegova privrženost Totenhemu.
Posle 15. mesta na draftu NBA
karijeru počeo je u Sansima 1996, ali mu je bilo teško da iskoristi
talenat, s obzirom da je u rotaciji bio iza iskusnih Kavina Džonsona i
Sema Kasela, kao i tada velike nade NBA Džejsona Kida.
Posle
dve godine prešao je u Dalas, na poziv Donija Nelsona, koga je znao iz
studentskih dana (proveo ih je na Santa Klari, u Silikonskoj dolini, dok
je Nelson pomagao ocu u Golden Stejtu). U Mevsima on se povezao sa vrlo
mladim Dirkom Novickim, savršeno koristeći njegov precizni šut kao
ishodište svojih briljantnih asistencija, kao i veteranom Majklom
Finlijem.
Za šest sezona on je predvodio Kjubanov tim u potpunu
transformaciju, obezbedivši mu plej of posle pune decenije. Doigravanje
je postalo standard, a u njemu su ih po dva puta zaustavili tada
briljantni Kingsi (svi se verovatno sećamo 2002) i lokalni rivali
Sparsi, od kojih su izgubili i finale Zapada 2003.
U leto 2004.
došlo je vreme za novi ugovor, a Kjuban je procenio da plejmejker od 30
godina nije dobra investicija (zato je verovatno čekao titulu još 7
godina). Neš se vratio u Finiks, što se ispostavilo kao odlična odluka,
jer je u naredne dve sezone dobio titule MVP lige. Došao je u tim koji
je dobio manje od trećine mečeva i u prvoj sezoni ga doveo do 62-20, uz
izuzetno brzu i atraktivnu košarku. Razigrao je Amarea Stodemajera i
Džoa Džonsona i omogućio punu iskorišćenost Šona Meriona, statistički
najboljeg igrača lige tih godina. U obe sezone Sansi su igrali finala
Zapada, ali dalje nisu mogli.
Neš je osam puta igrao All Star
mečeve, sedam puta bio član neke od prve tri petorke lige (3 puta prva,
po dva puta druga i treća), i iza sebe ima 1270 NBA utakmica. Peti je u u
istoriji NBA po broju asistencija (nedostaje mu 86 do 10 hiljada), a
realno bi već u sledećoj sezoni mogao da prestigne Medžika i MArka
Džeksona. Uz to poseduje sjajan šut, pa je čak četiri puta završio
sezonu uz formulu 50-40-90 (preko 50 posto šuta iz igre, preko 40 posto
šuta za 3, preko 90 posto bacanja), što nikome u istoriji lige nije
uspelo.