Foto: Wikipedia
Koliko je navodno, uoči velikog potopa, jedinki od svake vrste
životinja Mojsije poveo sa sobom na Arku? Razmislite dobro jer ovo nije
samo pitanje iz brzog testa znanja – gnevni starozavetni bog kažnjava
ljudsku vrstu poplavom gigantskih razmera i jedino suvo mesto na planeti
je drvena barka koju talasi nose 40 dana, sve dok jedna golubica ne
nagovesti kraj katastrofe.
Ako ste odmah, ili tokom opisa potopa pomislili na dva slona, dva
majmuna, dve zebre… i odgovorili “2”, rešavate pogrešno pitanje. Naime,
ako ga pažljivije pročitate, možda ćete primetiti da je ono postavljeno
pogrešno. Junak bibliijskog mita o potopu, koji je na Arci spasao živi
svet, nije Mojsije već Noje, dok je Mojsije bio prvi koji je izveo narod
Izrailja iz egipatskog ropstva.
Upravo ovo pitanje, sa sasvim banalnom greškom u imenu biblijskog
junaka, korišćeno je u velikom broju psiholoških studija, a fenomen da
je većina ljudi uopšte ne primećuje poznat je kao Mojsijeva iluzija. U
originalnoj studiji iz 1981. pod nazivom “From words to meaning: A
semantic illusion” čak 80 odsto ispitanika naselo je na ovaj trik.
Štaviše, u okviru ovog istraživanja, ispitanici su prvo pitani o tome
ko je Noje, a ko Mojsije, da bi potom, uprkos tome što su prethodno
tačno odgovorili, bili zavarani pitanjem s početka ovog teksta. Iluzija
se javlja i kada su ispitanici upozoreni da je moguće da neka pitanja
nisu tačno zadata (pokazan im je primer pitanja s pogrešnim imenom), kao
i kad nema vremenskog ograničenja za razmišljanje o odgovoru.
Kroz ovakva testiranja istraživači pokušavaju da otkriju koliko ljudi
kritički posmatraju svet, da li obraćaju pažnju na činjenice i koliko
su sposobni da zapaze laž koja je vešto prikrivena u kontekstu pitanja.
Uz navedeno, u istraživanjima se koriste i druga pitanja “sa greškom”
kao što su: “Koje je nacionalnosti Tomas Edison, izumitelj telefona?” i
“Šta je izgovorio Luj Armstrong kada je sleteo na Mesec?”
Moglo bi se reći i da ovakva istraživanja nisu etička budući da
ispitivači podvaljuju ispitanicima koji to od njih ne očekuju. Međutim,
upravo zahvaljujući njima saznajemo o metodama koje se inače koriste kao
sredstvo manipulacije i širenja lažnih informacija. Ko zna koliko puta
smo, koncentrišući se na odgovor, usvojili netačne tvrdnje iz pitanja o
kvalitetu prehrambenih proizvoda, lekovima, kao i raznim drugim
štetnostima i opasnostima.
Teoretičarke Elizabet Marš i Šarda Umanat definisale su 2014. godine
pojam “zanemarivanje znanja” kao fenomen da nismo uvek u stanju da
prizovemo i primenimo znanje koje već imamo, navodeći da je upravo
Mojsijeva iluzija takav primer.
U poznatoj studiji objavljenoj 2000. godine u žurnalu “Psychological
Science” navedeni su mehanizmi koji dovode do Mojsijeve iluzije – jedan
je semantička sličnost (oba junaka, i Noje i Mojsije, su biblijski
likovi), a drugi je izvesna fonološka sličnost (imena počinju slogovima
Moj i Noj).
Na fotografiji je ulje na platnu iz 1846. godine kvekerskog
religioznog slikara Edvarda Hiksa koje prikazuje ulazak životinja u –
Mojsijevu barku.
Izvor: Nauka kroz priče