A do kraja miseca je ostalo još deset dana! Pitanje glasi – koliko kuna dnevno možemo potrošit?“ Ja sam u hodu dumao i ceškao sam se po civerici. Onda sam ja rekao: „Za popizdit malo!“ Mama je rekla: „Odgovor je nadahnut ali ne i precizan! Tacan rezultat je sedam kuna! Do kraja miseca ne smimo dnevno potrošit više od sedam kuna!“ Onda smo mi gibali prema poslugi i gledali smo u nebo. Onda sam ja pitao: „A mama, a kako možemo za sedam kuna kupit dovoljno spize da ne riknemo od gladi?“ Mama je rekla: „Za popizdit teško!“ Ja sam rekao: „Odgovor je nadahnut ali ne i precizan!“
U poslugi je bilo prepun kua rulje iz naše ulice. Ja i mama smo prolazili kraj polica i sinjavali smo da štašmo sve kupit. One Domazetka i Plazibatka su držale se pod ruku i gibale su sa druge strane polica. Onda je Domazetka zaustavila se i rekla je: „Ovo mi je skroz neofhodno!“ Onda je ona copila sa police kutiju sa rižom i nabrzihen je sakrila ispod jakete. Plazibatka je rekla: „I meni je ovo neofhodno!“ Onda je ona skupila sa police tubu sa konšervom i u roku munja je sakrila ispod jakete. Domazetka je rekla: „Ovo mi je takode neofhodno!“ Onda je mrknila kesu sa manistrom i sakrila je ispod jakete. Plazibatka je rekla: „Ovo mi je neofhodno nom plus ultra!“ Onda je maznila bocu sa kvasinom i sakrila je ispod jakete. Onda su Domazetka i Plazibatka opet se uzele pod ruku i šetale su kroz poslugu.
Moja mama je zakolutacila sa ocima. Masu rulje iz naše ulice su gibali izmedu polica i uzimali su neofhodne stvari. Neke su stavljali u košare. Samo više su stavljali ispod jaketa ili u mudante. Moja mama je sve stavljala u košaru. Ona je najprvo uzela dvi paštete. Onda je uzela kilo cukra. Onda je uzela litru mlika. Onda je uzela tri jogurta. Onda je uzela papir za zahod. Onda je uzela dvi sardine sa povrcem. Onda je uzela kremu za ruke. Onda je uzela deset deka kave. Onda je uzela cedevitu. Onda sam ja nju pitao: „Mamac, jel racunaš kolko bi te to moglo doc?“ Mama je rekla: „Ne znam tacno, sinak, al ovako odoka cini mi se oko šezdescetri kune!“ Ja sam rekao: „Ali mama, rekli smo da možemo potrošit samo sedam kuna dnevno!“ Mama je rekla: „Jebešga, sinak, vrime ti danas zapopizdit brzo leti!“
Onda je onaj poslovodnik od posluge barba Tibor dogibao do onih Domezetke i Plazibatke. On je njima rekao: „Skužajte, jel mogu ja kako pomoc?“ Domazetka je rekla: „Šta bi nam koji klinac ti pomaga?“ Barba Tibor je rekao: „A vidin da uru vrimena šetate po poslugi sa praznim košarama! Pa mislim, ako gospoje oce razgledavat znamenitosti, možda im triba turisticki vodic?“ Plazibatka je rekla: „Šta tebe kuri bolac šta mi šetamo?!“ Domazetka je rekla: „Tako je! Jel ti znaš kolko je u našim godinama važno za zdravlje gibat se i nabivat komdiciju?!“ Barba Tibor je rekao: „Pa mislim, ako gospoje oce dogirat, možda im je zgodniji za doging parkic priko puta?“ Onda je Plazibatka podviknila: „A jel ti znaš, klipsone, da je precjednica vlade gospoja doktorka Jadranka Kosor, za prisic one puste vrpce, u zadnji misec dana prevalila jedanest iljada kilometri? A? Da malo citaš novine onda bi to zna!“ Barba Tibor je raširijo ruke: „Kakve to veze ima, jebate led?“ Plazibatka je zarežala: „E pa šta smo mi gore od nje, molinte lipo!?“ Barba Tibor je zlamenovao se od cudila i odgibao je.
Onda smo ja i moja mama izmedu polica naletili na Domazetku i Plazibatku. Domazetka je njoj rekla: „Jesi ti znala da je profesorka doktorka Jadranka Kosor u misec dana prevalila jedanest iljada kilometri?“ Mama je rekla: „Sori, ne mogu sad spikat o politici! Baš sa malim vježbam zadatke iz matematike!“ Onda je Plazibatka uletila: „Aha, imam ja jedan zadatak za Robija!“ Onda je ona naperila sa prstom prema meni i rekla je: „Pazi ovako – ako izmedu dvi najudaljenije tacke u Hrvackoj ima iljadu kilometri, koliko je puta u misec dana profesorka doktorka Jadranka Kosor otpicila sa jednog na drugi kraj Ljepe naše? A?“ Ja sam malo dumao i ceškao sam se po bradi. Onda sam ja rekao: „Pun kurac puta!“ Plazibatka je rekla: „Odgovor je nadahnut ali ne i precizan! Jedanest puta, moj miki! To se zove program izlaska iz krize!“ Mama je uletila: „Jedanest puta ic sa kraja na kraj Hrvacke?! Pa na šta to slici?!“ Domazetka je rekla: „Meni slici na ping-pong lopticu!“
Onda su Domazetka i Plazibatka blokavale od smijade i odgingale su se. Ja i mama smo dogibali do frižidera za kupit sira. Tamo je radila ona teta Renata. Teta Renci je rekla: „Izvolte, šta cemo danas?“ Mama je rekla: „Ja bi jedan komadic gaude!“ Teta Renci je pitala: „Koliki komadic?“ Mama je rekla: „Mali!“ Teta Renata je zakovrnila sa ocima i pitala je: „Koliki je to mali komadic?“ Mama je rekla: „Okej, onda tri ipo deka! Samo nemoj mi ga narezat, nego ka otkini u komadu!“ Teta Renci je zarežala: „Je, evo sacu skocit po skalpel i mikroskop!“ Mama je raširila ruke: „Šta sad nije u redu?“ Teta Renci je podviknila: „Pa kako da ti otkinem tri ipo deka, ženska glavo?!“ Mama je nagnila se prema njoj i rekla je: „Ka ping-pong lopticu!“
Onda su one Domazetka i Plazibatka došle do blagajne. Prva je na redu bila Domazetka. Ona je u košari imala jedan pak orbis žvaka. Ona blagajnica teta Biserka je rekla: „Bili ste uru ipo u poslugi i kupili kutijicu žvaki?“ Domazetka je rekla: „Šta tebe boli kurac šta sam ja kupila!“ Samo onda je do Domazetke došao onaj barba iz sikjuritija. On je njoj rekao: „Gospojo, ocete molinvas otkopcat jaketu!“ Domazetka je rekla: „Molim?!“ Sikjuriti je rekao: „Otvorite jaketu, gospojo, da vidimo šta imate ispod!“ Domazetka je dreknila: „Sram te bilo, mulac jedan! Idi ti neku mladu skidat! Meneš penzijonerku drpat, manijace bolesni! Biž ca, pickati materina!“
Samo onda je onaj barba Tibor uletijo: „A daj skidaj jaketu, lupežica! Po posluge si strpala ispod! Misliš da te nismo ubrali! Viš da izgledaš ka bova!“ Domazetka je zaskrikala: „A stid te bilo, pedercino jedna! Jeben ti mater u livo oko! Staru ženu ovako ic štracavit prid svitom! Nabijem nakurac i tebe i tvoju poslugu! Nabijem nakurac cilu državu!“ Sikjuriti je podviknijo: „A daj, kravo stara, ako je ti neš otkopcat, ja cu ti je skinit!“ Domazetka je viknila: „Odjebi od mene, pickati materina! Idi ti pa skidaj onu kozu na vlasti, majmune, a ne siromašnu staricu!“ Onda je Sikjuriti krenijo da copice Domazetku za kragnu. Samo Domazetka je odskocila unazad i arlauknila je: „Stoj di jesi! Sve cu vas dignit u zrak! Bomba mi je ispod jakete! Ja sam bombaš samoubojica!“
Svi rulja u poslugi su ukipali se sa razrogacenim ocima. Domazetka je držala se sa obe ruke za limune i urlikala je: „Sacu aktivirat paklenu napravu, pickalivam materina! Bice vam gore nego najn ilevn! Krv ce liptat okolo! Sve cu vas dignit u zrak!“ Onda je barba Tibor zlamenovao se i rekao je: „Pa dobro, Domazetka, jel ti stvarno misliš da smo mi zadnji debili? Pa ko bi ti moga popušit takvu brumu?“ Sikjuriti je vrtijo sa glavom i rekao je: „C, c, c, ja još nisam vidija jadniju bazu, majkemi!“ Samo onda je ona Plazibatka njemu rekla: „Nemojte se sa njom zajebavat, luda je ka kurac! Meni je pricala da priprema teromisticki napad! Bice vam ovdi najn ilevn! Cila ce posluga letit u macku piterinu!“ Barba Tibor je njoj rekao: „Ajde ti, Plazibatka, ne seri kvake! Misliš da tebe posli necemo pretražit, a?“ Sikjuriti je rekao: „Covice, ovi fosilci su svi za u ludaru!“ Samo onda je Domazetka dreknila: „Ma nemoj, pedercino!? Oš da ti pokažem paklenu napravu, je li?! Oš pogleat smrti u oci?!“ Onda je ona strgnila botune od jakete i raširila je.
Svi rulja su gledali sa zinutim ustima. Onda je Sikjuriti uvatijo se za drob od smijade: „Ja cu riknit, mejkemi! Fosilka nosi kutiju riže i kesu manistre i priti da ce se raznit sa bombom! Pa ovo je debilana na kvadrat!“ Barba Tibor je blokavao od kesa: „Ja ništa lude u životu nisan vidija, jebate irud! Nece nam rulja virovat kad im budemo pricali! Imbecilka maše sa rižom i manistrom i govori da je bombaš samoubojica!“ Teta Biserka na kasi je rikavela od smijacine: „Ne znam je li lude eksplodira crni rižot ili manistra usuvo!“ Ona Plazibatka je okrenila se prema Domazetki i rekla je: „A stvarno si pretjerala, Domazetka! Pa nemoš se naoružat sa rižom i manistrom i pritit daš dignit poslugu u zrak! Kako me moš tako sramotit prid svitom…“
Samo onda je krehnilo. Krehnilo je tako da se cila posluga odigla od poda. Sve boce i tegle su odletile sa polica i skršile se. Plus je okolo raširijo se dim. Sikjuritijeva ruka je otkinila se iz ramena i zalipila se za plafonjeru. Barba Tiborova noga je skupa sa postolom izletila kroz razbiveni prozor. Po teti Biserki su padale novcanice i sitniši. Ja i mama smo stajali ukipani i držali smo se za ruke. Po kosi su nam bili komadici od cipsova i flipsova. Plus je bilo srce od malog ožujskog. Frižideri sa jamnicom su se strmopizdili. Po zidu su bile fleke od sladoleda i sojinog umaka. Onda je dim se poceo razilaziti.
Teta Biserka je tresla sa bradom i promuckala je: „A u picku mile deve, kako je ovo moguce?“ Moja mama je stiskala mene za ruku i promuckala je: „Neam blage, jebate, cilo vrime je bila spika o riži i manistri…“ Teta Biserka je rekla: „Igzaktli! Spominjala se samo kutija riže i kesa manistre…“ Mama je rekla: „Pa to je prosto nemoguce, jebate jarac… Ako se spominjala samo riža i manistra, šta onda ovi ršum znaci?“ Ja sam rekao: „Znaci da ne triba danas virovat u sve šta se piše po portalima!“
Tekst preuzet sa bloga