Ako pogledamo u prošlost, u 1977. godinu, Apple je definitivno bio u ovoj drugoj grupi. Kompaniju je godinu dana ranije osnovao Stiv Džobs sa opsesijom da uradi samo jednu stvar – stvori kompjuter koji obični ljudi mogu da koriste kod kuće, pa čak iako se ne razumiju u tehnologiju. Džobs je bio spreman da ignoriše sve ostale poslovne ponude kako bi se skoncentrisao na taj jedan cilj.
Magazin Forbes objavio je priču koja pokazuje taj fokus: 1977. godine Džordž Dajmond, kardiolog u Sidars – Sajanaj Medicinskom centru u Los Anđelesu, radio je na statističkim metodama za dijagnostifikovanje bolesti srca. On je kupio Apple II, prvi Džobsov kompjuter koji je mogao da se kupi u prodavnici. Dajmond je iskoristio nevjerovatnih 48K radne memorije ovog kompjutera kako bi napisao statistički program koji je bio u stanju da detektuje bolesti srca. On je potom uspio da organizuje sastanak sa Džobsom u Kupertinu.
Dajmon je bio ubijeđen da će Apple željeti da stvori program koji će svaki doktor moći da koristi kako bi dijagnozirao ovu bolest kao i da će se u svakoj ordinaciji nalaziti Apple II upravo iz tog razloga.
Džobsova reakcija: „Ne mogu da budem uznemiravan“.
Dajmond je izjavio da je Džobs bio impresioniran onime što mu je pokazao i da se složio da posjeduje potencijal za budućnost, ali da trenutno nije zainteresovan da sa njim radi na tome.
„Morate da razumijete. Ovo je nešto što niko na svijetu još ne razumije i ne mogu da dozvolim da mi nešto skreće pažnju. Pokušavam da napravim najbolji čekić koji mogu, najbolji čekić na svijetu. Moćićete da koristite ovaj čekić da nešto srušite ili da nešto sagradite. Zaista mi nije bitno šta ćete sa njim raditi. Samo želim da napravim najbolji čekić. Ovo što vi radite je nevjerovatno, ali ne mogu sada da budem ometan“, izjavio je Džobs Dajmondu.
Istorija nam je pokazala da je Džobs bio u pravu u svojoj odluci da se skoncentriše na razvoj čekića – mašine za svakoga, a ne da ih prilagođava, pa čak ni za profesionalce koji su ga željeli.