Reč je o Jeleni Erceg, arhitekti, koja već godinama sa velikim uspehom radi na nekim od najpoznatijih holivudskih filmova.
Na početku razgovora pitamo je kako se, kao arhitekta, obrela u najpoznatijoj filmskoj industriji na svetu.
Kad sam završila magistraturu na Jejlu, počela sam tamo da predajem animaciju. Međutim, to predavanje se brzo pretvorilo u zajedničko učenje, budući da sam imali posla sa studentima umetnosti od kojih sam, učeći ih, i sama učila. Po povratku u Los Anđeles ispostavilo se da je bolje da se okrenem filmskoj industriji i produkciji nego da ostanem u arhitekturi – kaže Jelena, koja je svoju karijeru u Holivudu započela još 1996. godine kada je radila na filmu „Vulkan“, a odmah potom i na poznatoj akciji „Bekstvo iz Los Anđelesa“ sa Kurtom Raselom.
Jelena je radila i na mnogim animiranim filmovima kao što je „Stjuart Litl“, a kako sama kaže, velika je razlika između animacije koja se radi za crtaće i obične filmove, dok rad na jednom filmu može da traje od dva do osam meseci.
Ogromna je razlika između animiranih i običnih filmova. Mi radimo ono što se zove „live action“, pa ubacujemo karaktere koji se mešaju sa tim što je snimano uživo. U animaciji je sve veštački pravljeno, sve se ubacuje u to, a ovamo treba da se dvodimenzionalni filmski snimak prebaci u trodimenzionalno okruženje i da se ti karakteri uklope u sredinu. Za sve ovo je potreban kompleksan softver i da na kraju sve bude uverljivo – priča Jelena koja je na velikom platnu oživljavala i životinje, ali i razne druge predmete.
Ako se radi o domaćim životinjama, macama ili kucama, treneri ih dovode u studio i onda im objasnimo šta treba da rade, koji su to pokreti koji nas interesuju. U zoološkom vrtu zamolimo trenere da životinje urade nešto što nama treba, tako smo radili kad smo spremali scenu za „Narniju“ u kojoj devojčica sedi na lavu i drži se za njegovu grivu. Svaki film je na svoj način drugačiji, pa samim tim i ono što se od nas traži. Moj deo posla zove se „character rigging“, odnosno ubacivanje skeletalnog sistema u životinje, ljude ili neku izmišljenu stvar, i onda treba napraviti sistem kako povezuješ kožu, mišiće ili nešto što je specifično za tu životinju, kao što su, recimo, krzno, kosa, a onda to ide kod animatora da probaju da li karakter funkcioniše, pa se dalje sve usavršava – objašnjava Jelena na koji način daje život likovima na filmu, dodajući da je njen posao često veoma zahtevan, ali pun izazova, i da tera čoveka na konstantno usavršavanje.
Inače, ona se može pohvaliti i da je radila na projektu kojem je dodeljen Oskar, a u pitanju je bajkovita naučnofantastična priča „Zlatni kompas“ sa Danijelom Krejgom i Nikol Kidman u glavnim ulogama.
Nas je iznenadilo dobijanje Oskara za „Zlatni kompas“, jer smo nagradu očekivali godinu-dve ranije kad smo radili „Narniju“. Tada smo imali većinu scena u poljima gde su borbe, dosta je bilo inovacija sa životinjama i tada smo doživeli malo razočaranje jer nam je izmakao Oskar. Nisam išla na dodelu Oskara zato što je ograničen broj ljudi koji mogu da se nađu na sceni i prime nagradu. Obično ide supervizor i producent. Naravno, imala sam ga u ruci i mogu vam reći da je vrlo težak što me je malo iznenadilo. Nemaš često priliku za tako nešto, a to ipak daje podstrek jer je velika konkurencija u ovom poslu – ističe Ercegova.
Nedavno je radila i na filmu čiji je radni naziv „Svi vole kitove“ u kome jednu od uloga tumači i naš Stefan Kapičić, ali nije imala priliku da se upozna s popularnim glumcem.
Kao i većina ljudi koji obavljaju poslove iza kamere, nema često posla s poznatim glumcima, a jednom prilikom upoznala je bivšeg guvernera Kalifornije Arnolda Švarcenegera.
Upoznala sam ga kada smo radili film „End of Days“. Normalan je sasvim, pozdravio se sa svima i mnogo je manji nego što ljudi misle – smeje se i dodaje da čak i velike zvezde samo rade svoj posao i trude se da nakon završenog radnog dana odu kući svojim porodicama.
Iako je retko u Srbiji, Jelena Erceg učestvuje na South-Eastern European Film Festivalu u Los Anđelesu, gde joj se s vremena na vreme ukaže prilika i da pogleda neki film sa domaćih prostora.