A minuli vikend sigurno je bio jedan od najgorih kada je riječ o
navijačkim izgredima. Uništen voz kod Doboja, u Mostaru zapaljen kombi
navijača Slavije i divljanje harangi u ime ljubavi prema Zrinjskom,
odnosno Željezničaru, piše Dnevni avaz.
‘Ovo što se dešava, kvari mi zdravlje’, konstatirao je Osim i uputio kontrapitanje:
‘Znate li vi šta se ovo dešava kod nas?’
Možemo samo nagađati. Imate li Vi kakve pretpostavke?
OSIM: Za sada ništa konkretno. A to što neko napriča da je zbog ovog ili
onog, ne mora biti tačno. Rekla-kazala. Onda se zaletiš i komentarišeš,
pa svima ispadneš najgori.
Ipak, najbrojnije su pretpostavke da ovi navijački ispadi imaju veze s predstojećim izborima…
OSIM: Možda je tako, ne znam… Trudimo se da se ne bavimo politikom, ali
kada čitaš novine i gledaš televiziju, toliko je materijala koji zavađa
ljude. Kamo sreće da se fudbal gleda samo radi rezultata i igre, zbog
interesantnih utakmica… Ali, uvijek ima uticaja s druge strane, a
bojim se, i režije. Uvijek ima režisera svake vrste.
Pa, šta da se radi?
OSIM: Nema puno dilema. Ponovo ćemo uvesti zabranu organizovanog odlaska gostujućim navijačima na utakmice.
Iako Vas je dio medija i javnosti stavio na stub srama zbog prošlogodišnje odluke o zabrani, ispada da je to bio dobar potez.
OSIM: Prije nego što smo ukinuli zabranu za navijače bilo je veoma mnogo
lobiranja sa svih strana, i medijskih i političkih, da povučemo odluku
i, takoreći, vratimo publiku na stadione. Sada se pokazuje koliko smo
bili u pravu. Praktično, nismo napravili ništa, ovo sada je još gore
nego što je bilo. Pogriješili smo što smo skinuli zabranu, trebalo je
tako i ostati.
Mislite li da se ovo ne bi dešavalo?
OSIM: Ne bi u ovom obliku. Vremena, jednostavno, nisu bila sazrela za
ukidanje zabrane, ali rukovodioci, političari… svi su se nudili kao
dobrotvori, tobože misle na navijače i publiku, a da nisu mnogo mislili o
posljedicama. I evo nam novog šamara.
Neka to svi shvate kako hoće, ali moramo ponovo reagovati. Ako nešto
ne ide, onda ne ide. Ne može se nasilu. Nećemo, valjda, čekati da neko
pogine ili, ne daj Bože, izgori u automobilu, pa da sjednemo i
odlučujemo šta ćemo. Zabrana, i gotovo.