Ako pitate Kineze, tigar je kralj životinja.
Brži od munje, tiši od vetra, ovaj lepotan je simbol moći, i to ne samo na Dalekom istoku, već i u zapadnim civilizacijama. Stoga su ga još Stari Rimljani vezivali za boga Bahusa, Grci za Dionisa, Egipćani za Ozirisa… U istočnjačkim kulturama šape, kandže i zubi tigra i danas se nose kao amajlije jer simbolizuju snagu, muškost, harmoniju, dugovečnost i teraju "zle duhove", piše Pet Magazine.
Najveća mačka na planeti
U narodnim verovanjima, astrologiji, mitovima i legendama tigar je često važan motiv, a da to nije bez razloga, lako je uočiti već s prvim pogledom na ovu divlju mačku. Mužjak, koji može biti dug do tri metra a težak do 400 kilograma, smatra se najvećom i najjačom mačkom na planeti. A nakon medveda, on je i najveći kopneni grabljivac. Neustrašiv je, surov, oslanja se samo na sebe i velika je pretnja svakome ko mu se nađe na meti. Noge su mu toliko jake da čak i kada bi ga čovek ustrelio, on bi i dalje stajao. Sve dok ne iskrvari. Ne plaši se ni vode, za razliku od mnogih svojih rođaka, štaviše, izvrstan je plivač. Snalazi se u rekama, uspeva da se popne i uz granje, skače visoko, vidi odlično. Zato mu se sve životinje sklanjaju s puta. On će ustuknuti (možda) samo u slučaju da se nađete s njim oči u oči.
Lovi iz zasede
Preferira lov iz zasede, pa suočavanje doživljava kao neprijatnu situaciju iz koje bi radije izašao nego što bi napao. Nije noćna životinja, ali najviše voli da hvata plen u sumrak ili u zoru. U prirodi lovi i male i velike životinje, a poslastica su mu divlje svinje. Vreba ih iz prikrajka, zaleti se na njih s leđa, zarije kandže u svoj plen i odvuče ga u duboko rastinje. Može da pojede i 20 kilograma u cugu, a potom spava isto toliko sati. Ne ostavlja ni krzno ni kosti iza svog obroka. Uvek lovi sam, voli samotnjački život, a ovu naviku prekida samo u doba parenja.
Ženka, prava kraljica
Ženke nisu slabiji pol u ovom carstvu. Iako nešto manja i lakša, tigrica ima sve osobine mužjaka. Snažna je, opasna i nemilosrdna u lovu, ali predana i posvećena majka. Polnu zrelost dostiže s tri do četiri godine, i tada traži partnera. Pari se u proseku desetak dana, a onda put nastavlja sama. Gravidna je oko sto dana i obično ima tri mladunca. Bebice otvaraju oči već s petnaestak dana, a s dva meseca počinju da jedu meso. U društvu majke uglavnom ostaju oko dve godine, nakon čega se osamostaljuju i kreću svako na svoju stranu.
Stanište
Ove najveće i najjače mačke na svetu žive u azijskim džunglama, u Sibiru i jugoistočnoj Aziji, ali ukoliko čovečanstvo nastavi da ih lovi ovim tempom, preti im sudnji dan. Jedna su od ugroženijih vrsta. Procenjuje se da ukupno ima jedva 10.000 jedinki, a paradoks je što ih je više u zarobljeništvu nego u divljini. Pored toga što ih ima u zoološkim vrtovima po svim ćoškovima planete, sve je više tajkuna koji ovu divlju mačku drže kao ljubimca, zaključanu u kavezima i u izolaciji, kao ukras ili statusni simbol. A koliko je ljudstvo surovo prema ovim divljim mačkama, vidi se i po neverovatno odvratnoj navici pojedinih „gurmana”. Samo na farmama u Laosu živi oko 700 tigrova, a 6.000 njih čuva se u više od 200 centara za uzgoj u Kini. Zašto? Da bi se meso ovog kralja mačaka našlo na tanjirima „ekskluzivnih” kafana, a ima i drugih komercijalnih upotreba – prodaja mladunaca ili makar njihove kože!
"Otisak prsta"
Dok se svet ne opameti, međunarodna udruženja čine sve kako bi nam otvorila oči i spasla ovo što nam je preostalo od prelepih mačaka narandžastog krzna sa crnim prugama. Ove šare, inače, razlikuju se od jedinke do jedinke i svojevrstan su otisak prsta u mačjem carstvu. Pruge, neponovljive i jedinstvene kod svakog tigra, nalaze se ne samo na krznu nego i na koži. Kraljevski, nema šta.
Zanimljive činjenice
– Postoji više tigrova koji su zatvoreni u privatnim kućama kao kućni ljubimci nego što ih ima u divljini
– Njihova pljuvačka ima antiseptička svojstva
– Tigrovi su dobri plivači i mogu da plivaju do šest kilometara
– 95,6 odsto genoma dele tigar i domaća mačka!
– Jevreji tigra smatraju simbolom vrednosti
Vrste tigrova:
Dele se na šest osnovnih vrsta:
Indokineski tigrovi
Žive u Mjanmaru, južnoj Kini, Tajlandu, Vijetnamu i Kambodži. Smatra se da ih trenutno u divljini ima između 600 i 650 i isto toliko u zarobljeništvu. Teški su od 150 do 200 kg.
Južnokineski tigrovi
Oko 50 južnokineskih tigrova živi u zarobljeništvu, a samo njih dvadesetak u divljini. Na ivici su istrebljenja zbog potražnje za kostima tigrova u kineskoj medicini. Teški su od 130 do 175 kg.
Sumatranski tigrovi
Tamniji su od ostalih, imaju kraće noge i spadaju u najmanju podvrstu tigrova. U divljini ih ima oko 50, dok ih u zarobljeništvu ima između 400 i 500. Teški su između 70 i 140 kg.
Malajski tigrovi
Stanište im je Malezija, gde ih u divljini ima oko 500. Teški su od 50 do 130 kg.
Bengalski tigrovi
Ova najpoznatija vrsta tigrova živi u Indiji, Bangladešu, Butanu, Kini, Mjanmaru i Nepalu. Dobro se prilagođavaju na različita staništa i nadmorske visine, i trenutno ih u divljini ima oko 3.000. Smatra se da je bengalski tigar i najagresivnija podvrsta ove velike mačke. Teški su od 180 do 260 kg.
Sibirski tigrovi
Žive u severnoj Kini i Sibiru i najveća su vrsta tigrova. Njihov broj u divljini je drastično opao na jedva 500, dok ih u zarobljeništvu ima još toliko. Prepoznatljivi su po debelom krznu i krupnijoj građi. Teški su od 180 do 260 kg.
Svetski ili Međunarodni dan tigrova održava se 29. jula svake godine od 2010, kada je prvi put proglašen na samitu u Sankt Peterburgu. Ove životinje su dobile svoj dan kako bi se podigla svest o padu broja divljih tigrova, koji su na ivici izumiranja, kao i da bi se podstakle različite akcije kako bi se ove životinje sačuvale.
Mnoge svetski poznate organizacije koje se bave očuvanjem prirode i životinjskih vrsta, stoje iza ovog događaja, a među najistaknutijima su Svetska fondacija za prirodu, Međunarodni fond za dobrobit prirode i Institut Smitsonijan. Podršku tigrovima možete dati i vi pomoću haštagova na društvenim mrežama #WorldTigerDay ili #InternationalTigerDay.