“Nemoguće je biti žena. Tako si lepa i tako pametna, ali ubija me što ne misliš da si dovoljno dobra. Kao, uvek moramo da budemo izvanredne, ali nekako to uvek pogrešno radimo.
Moramo da budemo mršave, ali ne premršave. I nikada ne smemo da kažemo da želimo da budemo mršave. Moramo reći da želimo da budemo zdrave, ali moramo da budemo i mršave.
Moramo da imamo novac, ali ne smemo da tražimo novac jer to je vulgarno.
Moramo da budemo šefice, ali ne smemo da budemo zle. Moramo da budemo vođe, ali ne smemo da gušimo tuđe ideje.
Treba da volimo da budemo majke, ali ne smemo da sve vreme pričamo o svojoj deci. Moramo da budemo žene sa karijerama, ali uvek moramo da pazimo i na druge ljude.
Moramo da odgovaramo za loše ponašanje muškaraca, što je suludo, ali ako to nekome spomenemo, optužiće nas da se žalimo.
Treba da budemo lepe za muškarce, ali ne preterano lepe da ih ne dovodimo u iskušenje ili da ne pretimo drugim ženama jer bi sve trebalo da budemo deo istog sestrinstva.
Uvek moramo da se ističemo i da budemo zahvalne, ali nikad ne smemo da zaboravimo da je sistem namešten. Zato treba naći način da to priznamo, ali da istovremeno budemo zahvalne.
Nikad ne smemo da ostarimo, da budemo nepristojne, da se razmećemo i da budemo sebične. Ne smemo d apadnemo i izgubimo, ne smemo da pokažemo strah i da zastanemo.
Preteško je! Previše je sve kontradiktorno i niko nam neće dati medalju niti reći hvala! I zapravo ispada da ne samo da sve radimo pogrešno već je i sve naša krivica.
Tako sam umorna od posmatranja sebe i svake druge žene kako se ubijamo u pojam da bismo se svidele drugima. Ako sve to vreddi i za lutku koja predstavlja žene, izgubljena sam”.