Džonson je inače, osim po svojim kontroverznim i oštrim izjavama, poznat
i kao strastven biciklista. Tokom njegovog mandata u Londonu je počeo
da funkcioniše sistem gradskih bicikala koji se i dalje razvija. Ostao
je upamćen i po tome što je kraljevskom paru princu Vilijamu i Kejti
Midlton kao venčani dar poklonio bicikl za dvoje, a po rođenju njihovog
sina Džorža, u ime grada, plavi tricikl.
Šta piše u pismu?
Gradonačelnik Džonson je u pismu ukazao na problem pod nazivom
“doorings” – otvaranje vrata automobila i presjecanja puta biciklstima.
Jedan od podataka koje je naveo je i taj da taksisti čine jedan odsto
vozila u saobraćaju na ulicama Londona, a da su uključeni u čak 10 odsto
povreda biciklista.
Džonson naravno nije prebacio svu krivicu
na taksiste, jer su putnici ti koji prilikom izlaska iz taksija ne
gledaju pre otvaranja vrata, ali …
Kao primjer, prvi čovek
Londona, naveo je Njujork gde su, kako bi smanjili broj povreda nastao
na ovaj način, na vrata vozila stavljeni natpisi koji podsjećaju putnike
da prije otvaranja vrata pogledaju da li nailazi biciklista.
Uz pismo su taksiti dobili i naljepnicu i molbu da je stave na vidljivo mjesto u svoja vozila.
A šta su rekli taksisti?
Za ovo pismo saznao sam od Nebojše Stojkovića čiji je prijatelj Mirko
Maksimović taksista u Londonu pa sam iskoristio priliku da čujem kako
tamošnji taksisti reaguju na ovu poruku.
Mirko kaže da su
taksisti u Londonu jednostavno navikli na to i da nije bilo konkretnog
povoda za posljednje pismo koje su dobili.
“Kampanja za
“bezbjednost na putu” na londonskim ulicama je veoma jaka, ne samo za
bicikle nego i za motore. “THINK!” je dio te kampanje koja se sprovodi
zahvaljujući londonskom gradonačeniku Borisu Džonsonu. Jednom rječju
čudak, a i ako desničar, voljen je od svih”, priča Marko Maksimović.
Ipak, iako se nama ovde čini da je London po pitanju biciklista daleko
napredovao, Marko navodi da biciklisti još nisu ravnopravni učesnici u
saobraćaju.
“Postoji odlična infrastruktura za biciliste.
Znakovi, staze, oznake na putevima, parking, ma sve što poželiš, što bi
trebalo da znači da su ravnopravni učesnici u saobraćaju. Ali moram da
vas razočaram. Mi londonski taksisti crnih taksija ne vidimo bicikliste
kao ravnopravne. Ali ne samo mi, nego većina motorizovanih učesnika u
saobraćaju. Ne želim da kažem da ih vidimo kao smetnju, nego želim da
kažem, ako želiš da budeš ravnopravan učesnik u saobraćaju, trebalo bi
da podležeš istim zakonima kao i ostali učesnici. Da imaju neku vrstu
oznaka, brojeva, registracija. Tako da ako prođeš na crveno, voziš
pijan, bez svetla i tako dalje, da podležeš istim kaznama kao mi
“motorizovani”. E onda ćemo biti ravnopravni. Verujte mi, tako misli
većina ljudi u Londonu”, priča nam Marko.
Iako sam ga zamolio
da pokuša da napravi paralelu London – Beograd, Marko to nije želio jer,
kako kaže, poslije 20 godina života u britanskoj prestonici Beograd je u
srcu, a London je dom.
“U Beograd dolazim često, a iskreno, ne
mogu da se sjetim da sam vidio prave bicikliste, osim na Adi. A i London i
Beograd, iskreno, ne volim da upoređujem. Beograd je u srcu, a London
je dom, a razlike su sramotne za naš Beograd. Ovdje se svi okreću
zdravijem životu, ishrani, fitnesu… Imaju i bicikle za iznajmljivanje i
zovu ih “Boris bikes” po gradonačelniku”, ispričao je Marko Maksomović.