Da male ribe ne bi bile utučene, bili bi održavani veliki
podvodni festivali, jer srećne ribe imaju bolji ukus od nego tužne. U
školama bi ribice učile kako da uplivaju u čeljusti ajkule. Učile bi
geografiju, na primer, tako da kada velike ajkule odlutaju negde, umeju
da ih pronađu.
Najvažnije bi bilo, naravno, moralno obrazovanje ribica. Učile bi
da je Najveća i Najlepša stvar za ribicu da se žrtvuje radosno i da
mora verovati u ajkule, posebno kada joj obećavaju svetlu budućnost.
Malim ribama bi se govorilo da se do ovakve budućnosti može stići samo
ako nauče da budu poslušne. I nadasve, morale bi da se čuvaju svih
osnovnih, materijalističkih, egoističkih i marksističkih frakcija, i da
odmah prijave ajkulama ako neke od njih počnu da manifestuju takve
tendencije. Kad bi ajkule bile ljudi, naravno, vodile bi ratove
međusobno radi osvajanja stranih kutija sa ribicama i stranih ribica.
Pustile bi svoje ribice da ratuju za njih. Učile bi strane ribice da
postoje ogromne razlike između njih i ribica drugih ajkula. Male ribe,
tvrdile bi, su glupe, ali ćute na različitim jezicima i stoga se ne mogu
razumeti međusobno. Svaka ribica koja ubije nekoliko neprijateljskih
ribica u borbi – malih stranih riba, glupih na različitim jezicima –
dobile bi malu medalju od morske trave koju bi zakačile na grudi i bile
nagrađene titulom heroj.
Kad bi ajkule bile ljudi, naravno, imale bi umetnost. Bilo bi
izložbi predivnih slika čeljusti ajkula u slavnim bojama. Pozorišta na
morskom dnu bi prikazivala ribice heroje kako ponosno uplivavaju u
čeljusti akjule uz melodičnu muziku koja draži njihove uši i velike
misli koje uspavljuju njihova čula.
Čak bi postojala i religija kad bi ajkule bile ljudi. Propovedali
bi da ribice počinju da žive tek kada dospeju u stomake ajkula.
Štaviše, ako ajkule ikada postanu ljudi, ne bi sve ribice bile
ravnopravne kao što su sad. Nekim bi bili dati položaji, bile bi
postavljene iznad drugih. Onim značajnijim bi bilo dopušteno da proždiru
manje. Ovo bi sigrno bilo na zadovoljstvo ajkula, koje bi za sebe onda
imale veće primerke. Značajnije ribice bi bile odgovorne za čuvanje reda
među ostalim: postale bi profesori, oficiri, graditelji kutija za
ribice, itd. Ukratko, more bi postalo civilizovano tek kada bi ajkule
bile ljudi.“