FIFA je Garsiji dala mu potpunu slobodu da istražuje bilo kakve navode o korupciji u tom sportu.
Garsija
je ovlašćen da otvori nove istrage o starim slučajevima, uključujući i
tvrdnje o tome kako su čelnici FIFA dodelili organizaciju svetskih
prvenstava 2018. i 2022. godine.
“Odluke ove etičke
komisije biće prihvaćene. Nema sumnje u to. Moramo da ih pratimo kuda
idu, kad god otvore nove slučajeve. Sada ih treba pustiti da rade“, rekao je predsednik FIFA Sep Blater.
FIFA je izabrala i nemačkog sudiju Joakima Ekerta da predsedava
sudijskom komorom svog promenjenog etičkog suda, koji se sastoji iz dve
komore.
Garsija i Ekert mogu odmah da počnu da rade, ali
njihova imenovanja biće formalno ratifikovana na sledećem kongresu FIFA,
zakazanom za maj 2013. u Mauricijusu.
Garsija donosi blistavu
reputaciju u FIFA, koja ima velikih problema sa korupcijom. On je
pomagao da se tuže i osude teroristi koji su 1993. postavili bombu u
Svetski trgovinski centar.
Tada je bio pomoćnik tužioca za Južni okrug Njujorka, a bio je i potencijalni direktor Federalnog istražnog biroa (FBI).
Jedan od njegovih prvih zadataka biće da ispita dokument švajcarskog
suda u primanju mita da bi procenio ulogu Blatera i ostalih visokih
funkcionera FIFA u tom skandalu.
Bivši predsednik FIFA Žoao
Avelanž i bivši šef organizatora Svetskog prvenstva 2014. Rikardo
Tešeira konačno su prošle nedelje identifikovani kao ljudi koji su
dobili milione dolara mita od marketinške agencije ISL, koja sada ne
radi.
“Garsija će ne samo pisati, već će imati obavezu da
se ovaj slučaj analizira na etičkom i moralnom nivou, a onda će o tome
izvestiti izvršni komitet“, rekao je Blater.
Garsija i
Ekert važe za ključne nezavisne ljude, van takozvane “fudbalske
porodice”, koji mogu da povrate kredibilitet FIFA posle skandala sa
korupcijom i kupovinom glasova, kao i višegodišnji skandal sa agencijom
ISL, koja je bacila mrlju na veći deo Blaterove 14-godišnje vladavine.
FIFA se složila da nikakva statutarna ograničenja neće ograničavati Garsijin rad.