Јedna od najvećih muzičarki sa
prostora bivše Јugoslavije posljednje godine svog života provela je u staračkom
domu u Banjaluci. Tokom ovog perioda je postepeno nastajalo dirljivo
dokumentarno djelo, koje, ispostaviće se, predstavlja njen posljednji pozdrav
mnogobrojnim slušaocima i poštovaocima.
Branko Lazić, urednik dokumentarnog
programa Radio-televizije Republike Srpske, tri godine je sarađivao sa slavnom
kantautorkom na stvaranju tople i lične ispovjesti jedne od najkreativnijih i
najživopisnijih ličnosti regionalne muzike.
“Јadranku nisam poznavao prije ovog
snimanja, tj. znao sam za nju kao i svako drugi ko je odrastao u Јugoslaviji.
Od kada je bolesna došla u Banjaluku, sa njom je urađeno desetine patetičnih,
površnih i nostalgičnih TV priča, koje mi se baš i nisu dopale. Pošto smo
praktično radili u istoj televiziji, želio sam da je bolje upoznam, i onda sam
shvatio da postoji mogućnost da napravimo nešto veće i drugačije“, objašnjava
Lazić kako je došao na ideju da Јadrankinu životnu priču ispriča kroz film.
A materijala za dokumentarac je bilo i
više nego dovoljno. Od dostizanja slave u nekadašnjoj državi evegreen pjesmama
kakve su “Ima neka tajna veza“, “Što te nema“ ili “Sve smo mogli mi“, preko
odlaska u daleki Јapan, do nesrećnog pada na bini 2009. godine i suočavanja sa
neizlječivom bolešću, Јadrankin život je već sam po sebi bio impresivan film,
pa je Lazićev prijedlog odmah prihvatila.
“Već poslije prvog razgovora sa njom,
ona je prihvatila da radimo film i da ništa ne uljepšavamo, a ona i njeno
stanje su diktirali tempo snimanja. Kada smo počeli snimanje, 2013. godine,
bila je veoma optimistična, vedra i puna energije, iako je već tada znala da je
bolest nepovratna i neizlječiva. Bilo je fascinantno i za poštovanje sa koliko duha
i kroz šalu prihvata tako teške dijagnoze i prognoze“, prisjeća
Autor filma odabrao je da to bude
ogoljena lična priča, u kojoj je Јadranka imala punu slobodu.
“Nisam želio sagovornike u filmu, već
da ona kaže o sebi šta misli da je bitno. Snimali smo samo kada je to ona
zbilja željela i htjela nešto da kaže. Takav smo dogovor napravili na samom
početku i ona ga je ispoštovala. Sa vremenom je to postajalo sve teže, zato što
i pored njene želje da razgovaramo i snimamo, kako je bolest napredovala, ona je
imala sve manje snage da razgovara. Posebno prošle godine, kada je izgubila
glas, što je nju, kao pjevačicu, emotivno veoma pogodilo“, navodi on.
Upravo su emocije glavna snaga filma
koji će gledaocima ponuditi jedinstvenu retrospektivu na jednu veličanstvenu
karijeru, ali i detalje o Јadranki i njenom životu koji su malo kome poznati.
Branka Lazića, kao režisera, posebno
raduje činjenica da će film biti prikazan na Demofestu.
“Redovni sam posjetilac Demofesta i
veoma mi je drago da će film o Јadranki biti prikazan na festivalu. Da je
poživjela, bila bi idealan član žirija, pošto malo ljudi zna da je voljela
žestoku gitaru i eksperimente u muzici“, zaključuje Lazić.