Moli ih da što više fotografišu majke svoje dece. Ta molba ima
mnogo dublji značaj nego što se na prvi pogled čini, a da ima smisla
pokazuje i činjenica da je za kratko vreme podeljena više od 300 hiljada
puta. Sindino pismo prenosimo vam u celosti.
“Drage tate,
Znam da upravo u ovom trenutku držite telefon u ruci. Verovatno
vam je gotovo uvek u ruci ili makar džepu. Svima nama je. Učinite joj
uslugu i fotografišite je češće.
I ne, ne mislim na printskrin smešne fotografije koju ste upravo videli na Instagramu.
Govorim o fotografijama nje. Majke vaše dece. Ljubavi vašeg
života. One koja čini sve, koja radi tako naporno kako bi vaša porodica
uvek bila dobro.
Fotografišite je češće.
Pre nekoliko dana, prelistavala sam fotografije na svom telefonu i
shvatila da imam tonu fotografija na kojima se moj muž igra sa decom,
ali samo nekoliko na kojima sam ja sa njima. I to je u potpunosti moja
krivica. Ja sam uvek iza kamere ili nikada ne poželim da on mene
fotografiše. Nikada nisam zadovoljna svojim izgledom, uvek mi fali malo
šminke ili nije dobar ugao, jer imam sindrom društvenih mreža. Uvek
razmišljam da će to biti objavljeno i da će neko videti.
Ali ne mora da bude tako. Potrebne su nam porodične
fotografije koje uključuju i mene. Volim one na kojima su samo deca,
naravno da volim i one na kojima je moj suprug sa njima, ali vrlo je
važno da na njima budem i ja.
Zato, tate, ako imate supruge poput mene, jedne večeri kada ona
leži i čita knjigu vašoj deci, izvadite svoj telefon i zabeležite taj
trenutak.
Bez najave.
Bez poziranja.
Samo napravite fotografiju.
Kada je u kuhinji i razgovara sa vašim sinom o tome kako je proveo svoj dan, napravite fotografiju.
Ako se valja po podu sa decom ili im pomaže da urade domaći zadatak, napravite fotografiju.
Vreme prolazi nenormalnom brzinom i te slatke bebe će biti sve
starije i starije. Pre nego što i postanemo svesvni, spakovaće svoje
stvari i otići na fakultet.
Fotografišite.
Jednog dana će i ona otići i deci će ostati samo uspomene.
Fotografišite.
Fotografišite da bi videli svu ljubav koju im je uvek pružala.
Fotografišite kako bi uvek pamtili koliko je blesava bila. Fotografišite
da bi uvek mogli da vide koliko je lepa bila. Nema veze da li je u
pidžami ili joj je masna kosa, molim vas, fotografišite.
Moja mama je umrla kada sam imala 20 godina. Sve što imam su
fotografije. Gledam ih često, gledam kako me drži u krilu i smeje se
nečemu. Gutam očima fotografiju i zumiram da vidim da li danas imam iste
ruke kao ona tada.
Takve stvari ne možete videti na selfi fotografijama.
Molim vas, fotografišite.
Znam da ne mislite uvek na to, ali kada vam padne na pamet, ne
mislite na okolnosti, samo fotografišite. Vaša deca, ali i vaša supruga,
će vam biti zahvalni.”
Izvor:
Yu mama