Negde oko 05:30 sam se slučajno probudila i pogledala u telefon… Ne postoji adekvatna reč da opiše stanje moje duše, dok čita da te više nema. Od kada znam za sebe znam i za tebe. Dok sam kao dete sedela u uglu restorana moje kuće u Kragujevcu i slusala te i učila… Pa do današnjeg dana kada sam odrasla osoba, koju si nazivao svojom najboljom mlađom koleginicom.
Znaš ja skoro nikada nemam tremu… Ali trema i odgovornost koju sam imala one večeri kada si Ti mene nazvao da ti budem gost na koncertu u Sava Centru – e to je trema, to je poštovanje i za mene veliki znak da je on što radim ispravno i dobro!
Nije trebalo ovako da se završi. Uporno govorim da je važno ostaviti trag… A ti si ostavio neizbrisiv u našim srcima! Sada štap u ruke, na čamac i na tvoj Dunav u miru! Šabane, neka ti je večna slava i hvala – napisala je Marija.