Ne postoji način da unapred sredimo da nam sve u životu teče glatko.
Problemi, krize, izazovi, prepreke su, ponavljam, sastavni deo života. Kroz njih učimo i rastemo.
Život nije uvek mirno more. Možemo da se ljutimo zbog toga, a možemo i da naučimo da plovimo.
U tekstu Kako se rešavaju problemi? Pitanja kao čarobni štapić sam napisala da ako prepreke posmatramo kao nešto što je normalno i što se svima dešava one postaju zadatak koji treba rešiti i kom pristupamo strpljivo i sa svim znanjima, veštinama i iskustvima koja imamo na raspolaganju.
Kroz sve moje tekstove se provlači ta ideja da za svaki problem postoji rešenje. Ja verujem u to, u svom životu sam se nebrojeno puta uverila da sve, ali baš sve može da se reši.
Inspiraciju za ovaj tekst dobila sam čitajući komentar jedne čitateljke, koja je napisala da nije to baš tako, i da postoje situacije kada rešenje ne postoji.
Da li postoji rešenje za svaki problem?
Zamislila sam se na kratko nad tom tvrdnjom, i shvatila da je nesporazum verovatno nastao u različitim očekivanjima o tome šta je rešenje problema.
Da, za svaki problem postoji rešenje!
Pre nego što ovo obrazložim, podeliću sa vama citat koji sam odavno pročitala i koji je jedna od ideja vodilja u mom životu.
Problem nije tamo gde ga vidiš, već tamo odakle ga posmatraš.
Evald Flisar
Prvi put kad sam ga pročitala ništa mi nije bilo jasno. Kako to? Ovaj čovek hoće da kaže da sam ja problem? Na prvi pogled ne zvuči baš optimistično, ali kad malo bolje razmislim jeste. Baš optimistično.
Ako je problem u meni, onda je i rešenje u meni. Ako sam odgovorna, onda imam moć i da učinim nešto i dođem do rešenja.
Da li to znači da mogu da rešim baš svaki problem?
Da!
Ali- to ne znači da imamo moć da sve bude onako kako mi želimo.
Za svaki problem postoji rešenje. Nekad je rešenje u tome da prihvatimo da na nešto ne možemo da utičemo, i tim prihvatanjem vratimo sebi mir.
U tom smislu, za svaki problem postoji rešenje.
Da se dobro zamislimo i preispitamo- da li ja mogu da utičem na to da se neka situacija promeni?
Ako mogu, šta sve mogu da uradim?
Ako ne mogu, kako to da prihvatim?
problem je tamo odakle ga posmatras
Ovo je odavno rekao Sveti Franjo Asiški, u svojoj molitvi za koju verujem da može da posluži svima. I vernicima i ateistima.
Bože, daj mi hrabrosti da promenim to što mogu da promenim, daj mi snage da prihvatim ono što ne mogu da promenim, a najviše od svega, daj mi mudrosti da razlikujem jedno od drugog.
Da ne ostane samo na molitvi i pasivnom čekanju da neka viša sila reši problem, predlažem vam da uradite sledeću vežbu.
Zapišite neki vaš problem. Zatim, kada ga vidite tako zapisanog, zapitajte se- da li ja mogu da utičem na ovo? I dajte sebi dovoljno vremena da dođete do pravog odgovora.
Ako je problem kompleksniji, raščlanite ga na pojedinačne probleme i za svaki od tih problema se zapitajte- da li ja mogu da utičem na ovo?
Ako možete, učinite sve što je u vašoj moći.
Ako ne možete, prihvatite to kao realnost i vaše vreme i energiju usmerite negde gde će to biti efikasno.
Izvor Jelena Pantić