Čovek se voli dok je živ, ne kada umre.
Zato razmisli sada o svađi ukoliko nameravaš da je započneš s nekom osobom koja te pogrešno pogledala, rekla neprimerenu reč, nehotice te povredila. Da li je najvažnije da se u svakoj situaciji pokazeš nadmoćnim, po cenu da se drugi ponizi? Da li želiš da se zaista postavljaš u ulogu sudije prema drugoj osobi, a i sam si svestan da si nekada napravio mnogo veće greške nego ta osoba kojoj sada sudiš.
Čovek se voli dok je živ, ne kada umre. Zato razmisli ako zauvek odlučiš da prekineš s nekom osobom samo zato što je povređen tvoj ponos. Da li želiš da zaista u svakoj bici izađeš kao pobednik bez obzira na cenu u odnosima koju treba da platiš? Da li je u svakoj trci najvažnije prvo mesto ili osoba koja je pred tobom pala, a pored koje si samo nemo prošao? Da li je zaista stvarno najvažnije ko je pametniji, jači, bolji, snažniji, privlačniji, bogatiji?
Čovek se voli dok je živ, ne kada umre. Ne trebaju mu tada lepe reči, trebaju mu dok je živ. Ne treba tada toliko pričati o njegovim idealima i snovima, potrebno mu ih je ne gušiti dok je živ. Ne treba mu tada tona cveća i hvalospeva nad njegovim odrom, treba sada jedan nežan pogled, dodir, stisak ruke. Sve ono što nisi dao tada, ne treba ni kasnije da daješ, gluma je to ili kajanje što na kraju za tu osobu isto dođe.
Čovek se voli dok je živ, ne kada umre. Potraži sada tu osobu, razveseli je svojom prisutnošću. Nemoj čekati trenutak kada će sve biti kasno. Ako je možda nešto loše uradila tebi, upiši to u pesak, a ne u kamen, jer posle poslednjeg zvižduka utakmica se više ne računa. Iza poslednjeg izdisaja sva tvoja ljubav koju joj nisi dao, a sada želiš, ne može je vratiti niti išta promeniti. Zato nikad ne zaboravi: čovek se voli dok je živ, ne kada umre.