Glumicu Bojanu Maljević do kraja godine videćemo u dva nova filmska projekta – prvi je antiratna drama „Top je bio vreo“, snimljen prema romanu Vladimira Kecmanovića, u režiji Bobana Skerlića, čija se premijera s nestrpljenjem očekuje.

U priči čija je radnja smeštena u ratne godine tokom opsade Sarajeva, koja je okupila skoro pedeset glumaca iz regiona, Bojana Maljević igra lik Munevere.

Ne znam koliko će se ono što je meni bilo najuzbudljivije u toj ženi, a to je njena požrtvovanost, videti u filmu. Munevera ne odlazi iz grada zbog nepokretne bake, i ostaje tu da pomaže drugim ljudima. To čini na posebno diskretan način, tajno, da oni to ne znaju, kako ne bi ugrozila dostojanstvo ljudi kojima pomaže. Sudbina ljudi je njoj važna. A jedino je sudbina ljudi uopšte važna! Za nju je „haram“ ne pomoći bolesnom čoveku, ma koje vere da je. Za Muneveru je „haram“ paliti knige, ma kako hladno bilo. Ona ljude deli na dobre i loše. Munevera, po meni, predstavlja odbranu ljudskosti, a nije jedini lik koji brani čoveka. Ima ih dosta u filmu.

Drama se bavi međusobnim odnosom žrtava rata u Bosni. Koliko je danas važna sudbina tih ljudi, a koliko se i dalje zloupotrebljava za političke manipulacije, čak i u filmovima?

Priča ovog filma fokusirana je na odrastanje deteta u ratnim okolnostima, i svaka pamfletska zloupotreba ljudske nesreće radi protiv tih ljudi koji su stradali i predstavlja ružno poigravanje sa njihovom tragičnom sudbinom. Umetnost je na suprotnoj strani – ona treba da brani ljudskost i ljude učini boljim. Na nesreću, svedoci smo raznih zloupotreba, loših upotreba i političkih manipulacija i kroz filmove. Ali to nije slučaj sa filmom „Top je bio vreo“.

Ima li politike u ovoj priči, neki sarajevski glumci odbili su da igraju u filmu?

Politike nema, a drugo, autori koji su ga radili poznaju okolnosti i tematiku kojima se bave. Za razliku od, recimo, Anđeline Džoli, koja je posle svega ispala neprofesionalna, smešna, površna, i još je snimila loš film. Mislim da je odbijanje nekih sarajevskih glumaca da igraju u „Topu“ iz političkih razloga, takođe loša upotreba sudbina ljudi koji su žrtve ratnih događaja, i verujem da će se bar neki od njih postideti kada budu gledali film.

Videćemo vas i u prvom srpskom 3D filmu, „Zmajovinim pangalozima“, komediji koja ruši mit da su „batine iz raja izašle“?

Nadamo se da će biti i 3D film, to dosta zavisi od finansija do kojih je teško doći. Srećom, tema su deca, pa baš ovih dana ima zainteresovanih za uključenje u projekat. Jer, dečiji film ne podrazumeva samo prikazivanje, već i čitav niz događaja koji prate film po zemlji i regionu. To će biti veselo druženje. Priča, koja će biti i TV serija, govori o tome da su vremena batina i šiba, kao vaspitnih metoda, prošla. Zabavno mi je da radim ulogu Perside, direktorke škole, koja mora da poštuje nov zakon koji kaže da se deca ne smeju tući… Aha, pa kako sad?! Film jeste dečiji, ali je to jedan od onih koji se može prikazati i porodici, i u osnovnim školama.

Šta je ono što bi moglo da ulije optimizam stvarnosti u kojoj živimo?

Što se sveta tiče, nemam odgovor, i nisam optimista u vezi sa tim kuda ide. Što se naše zemlje tiče, ulile bi mi optimizam korenite promene u društvu, a ne prazna obećanja na koja smo oguglali. Recimo, formiranje što manje vlade, sa pažljivo odabranim ljudima. To bi bio znak da će se nešto bitno promeniti, da nećemo neprestano zavisiti od sitnih političkih kadrova koji svojim ucenama zaustavljaju ovu zemlju.

Tekst je preuzet iz Večernjih novosti